Vratiti ćirilicu među Srbe

Ne­ki su sma­tra­li da je reč o po­li­tič­koj uj­dur­mi, bi­lo ih je ko­ji su ga ube­đi­va­li da su ći­ri­li­ca i la­ti­ni­ca rav­no­prav­ne, što srp­ski ustav ja­sno de­fi­ni­še – da su srp­ski je­zik i ći­ri­li­ca osnov­ni ele­men­ti srp­skog bi­ća i tu di­le­me ne­ma, ali pri­me­ću­je da nam prak­sa po­ka­zu­je dru­ga­či­je. Ni­je ov­de reč o za­ve­ri, na­sta­vlja mar­ke­tin­ški mag iz Pan­če­va, već o ele­men­ti­ma glo­bal­ne po­li­ti­ke ko­jom „ve­li­ki” po­ku­ša­va­ju da na­te­ra­ju „ma­le” da za­bo­ra­ve svo­ju isto­ri­ju pro­šlost i sve na šta su po­no­sni. Gru­ba me­ta­fo­ra, ali su je mno­gi pri­hva­ti­li i po to­me se vla­da­ju, kon­sta­tu­je. 

Upra­vo ovih da­na bor­ba za ći­ri­lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju na­sta­vlje­na je raz­go­vo­ri­ma u Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je ka­da su još jed­nom po­no­vlje­ne i ob­ja­šnje­ne bit­ne te­ze pro­jek­ta – pre sve­ga eko­nom­ska sta­bi­li­za­ci­ja ze­mlje – da se so­ci­jal­ni sta­tus, broj za­po­sle­nih, dru­štve­na na­do­grad­nja, pla­te, ži­vot­ni stan­dard, sve to mo­že ostva­ri­ti i sma­nje­njem uvo­za sve­ga i sva­če­ga i ne sa­mo pri­ča­ju­ći o iz­vo­zu, „jer pr­vo – mi ne­ma­mo šta da iz­vo­zi­mo”, tvr­di Lon­čar. 

„Sto­pa ra­sta iz­vo­za ta­ko­zva­ne šraf­ci­ger in­du­stri­je ne uti­če bit­no na uku­pan dru­štve­ni pro­iz­vod, po­go­to­vu ne na stan­dard gra­đa­na. Sma­tra­mo da se sma­nje­nje uvo­za mo­že sup­sti­tu­i­sa­ti do­ma­ćom pro­iz­vod­njom, a u afir­ma­ci­ji te ide­je i stva­ra­nja jav­nog mnje­nje, ći­ri­li­ca je al­fa i ome­ga. Ele­men­ti­ma pod­sve­sti po­tro­ša­ča iden­ti­fi­ko­va­će­mo je­dan sim­bol na am­ba­la­ži, va­žan alat ovog pro­jek­ta, ko­ji će ozna­či­ti do­ma­ći pro­iz­vod jed­na­ko vre­dan kao i ne­ki iz­vi­ka­ni me­đu­na­rod­ni brend. Taj znak će ima­ti pra­vo da ko­ri­sti sa­mo srp­ska pri­vre­da, a po­en­ta je da sto po­sto vred­no­sti pro­iz­vo­da ko­ji se ku­pu­je osta­ne kod nas”, ob­ja­šnja­va Lon­čar do­da­ju­ći da ide­ja ni­je ori­gi­nal­na, jer su je odav­no lan­si­ra­le „si­ro­ma­šne” dr­ža­ve – Švaj­car­ska, Bel­gi­ja, skan­di­nav­ske ze­mlje, pa ako to ra­de naj­bo­ga­ti­ji on­da mi tre­ba da uči­mo od njih i da sa po­no­som ku­pu­je­mo svo­je, za­klju­ču­je ovaj struč­njak ko­ji kao autor i men­tor pot­pi­su­je vi­še od 630 mar­ke­tin­ških pro­je­ka­ta. 

Na­ja­vlju­je da će ovu fi­lo­zo­fi­ju, ap­so­lut­no eko­nom­ski, mar­ke­tin­ški i tr­ži­šno oprav­da­nu, ali i da bi se sma­njio ot­klon pre­ma njoj, uz niz već odr­ža­nih pre­zen­ta­ci­ja, ši­ri­ti sa­rad­njom sa Dru­štvom eko­no­mi­sta Sr­bi­je. Za­ći će se i na eko­nom­ske fa­kul­te­te i vi­so­ke po­slov­ne ško­le, ali ne na­red­bo­dav­no, već po­en­tom vas­pi­ta­nja i ko­mu­ni­ka­ci­jom i tu se opet vra­ća­mo na no­vi­ne, ča­so­pi­se, te­le­vi­zi­ju... 

Ve­li­ko fi­na­le i kru­na ove ide­je i či­ta­vog pro­jek­ta bi­će „Ći­ri­lič­na ku­ća” pr­va u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da, či­je otva­ra­nje je oro­če­no za 27. ja­nu­ar 2020. go­di­ne, ali ni­ka­ko ne u Be­o­gra­du, na­gla­ša­va Lon­čar, jer je iz­ve­sno da bi po­se­ti­o­ci zbog bo­gat­stva pre­sto­nič­ke po­nu­de, tek pro­tr­ča­li kroz nju. Vi­đe­na je u ne­koj od op­šti­na Sr­bi­je, ko­je će ubr­zo mo­ći da se ja­ve na kon­kurs sa ze­mlji­štem i in­fra­struk­tu­rom, ho­te­li­jer­skim i ugo­sti­telj­skim ka­pa­ci­te­ti­ma, a ku­ća će sa 3.500 kva­dra­ta, spolj­nim i unu­tra­šnjim am­fi­te­a­trom bi­ti na­do­grad­nja te tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je. U njoj se mo­ra bo­ra­vi­ti bar dan-dva mi­ni­mum, da po­se­ti­o­ci po­slu­ša­ju šta ima­ju da im ka­žu et­no­lo­zi, de­mo­gra­fi i isto­ri­ča­ri…, da se upo­zna­ju sa stal­nom mu­zej­skom po­stav­kom, ak­tu­el­nim iz­lo­žba­ma i ni­zom dru­gih sa­dr­ža­ja, pa i ga­stro­nom­skim ko­ji ople­me­nju­ju du­šu i te­lo.  

„Ći­ri­lič­na ku­ća” tre­ba da bu­de ste­ci­šte srp­skog na­ro­da, me­sto na ko­je bi lju­di do­la­zi­li da se ople­me­nju­ju svo­jom pro­šlo­šću, kla­nja­ju svom po­re­klu i svim onim oso­bi­na­ma ko­je ga kra­se, ali bi tre­ba­lo da po­sta­ne i jed­na vr­sta tu­ri­stič­ke me­ke. Me­đu oni­ma ko­ji nam se pri­dru­žu­ju u ovom na­sto­ja­nju do­mi­ni­ra­ju vi­so­ko obra­zo­va­ni lju­di, ko­ji su shva­ti­li ko­li­ko su ot­po­ri neo­li­be­ra­li­zma i glo­ba­li­stič­ke po­li­ti­ke ira­ci­o­nal­ni, jer ne­ma re­či o do­vo­đe­nju u pi­ta­nje sta­tu­sa ma­nji­na. Sva­ko ima pra­vo da po­tvr­đu­je sli­ku svo­ga po­sto­ja­nja, a ovo je pre sve­ga eko­nom­ska kam­pa­nja iz ko­je iz­ra­sta raz­voj pa­tri­o­ti­zam i ro­do­lju­blja, po­ru­ču­je Lon­čar.