London ne odustaje od podele BiH i Makedonije

Hadžidedić, koji je u Beogradu na poziv Instituta za evropske studije održao dva zapažena predavanja o „Britanskoj geopolitici na Balkanu” i „Institucionalnim i ustavnim problemima BiH”, demistifikuje Lisabonske razgovore koje je Žoze Kutiljero vodio pod patronatom lorda Karingtona. Iako u javnosti preovladava mišljenje da su oni bili pokušaj da se sačuva mir u BiH, ovaj sarajevski istraživač tvrdi da sve o čemu su se Alija Izetbegović, Radovan Karadžić i Mate Boban tamo dogovarali praktično bio scenario po kojem je kasnije vođen rat u Bosni.

„Velika Britanija je nametnula obrazac podele u BiH po principu akcionarskog društva, gde muslimansko-hrvatskoj federaciji pripada 51, a Republici Srpskoj 49 odsto teritorije. A te iste principe zaokruživanja nacionalnih teritorija, koji su bili na stolu od Lisabona do Dejtona, Englezi su već primenili ranije, prilikom podele Indije i Pakistana i Kipra pa čak i prilikom stvaranja Palestine”, ističe Hadžidedić.

Vi govorite o dominantnom britanskom geopolitičkom uticaju na Balkanu, a sa Zapada nam stižu pretnje o „malignom” ruskom uticaju na ovim prostorima?

Ta priča o Rusiji je samo paravan iza kojeg se krije britanski uticaj. I Moskvi je u interesu da se o tome priča jer time šalje signal Amerikancima, koji malo teže uviđaju nijanse šta se stvarno događa. Rusija time šalje poruku da ukoliko Zapad ne bude nameravao da se povuče iz Ukrajine, da su sposobni da projektuju svoju moć u zonama svog tradicionalnog uticaja na Balkanu. Daleko je to od istine da je Rusija toliko prisutna u Srbiji ili Republici Srpskoj, kao što se priča. Nažalost, ljudi ne vide dovoljno realan ruski uticaj u ekonomiji Hrvatske koja je članica EU. Pogledajte koliko je, osim „Agrokora”, hrvatskih kompanija spaseno ruski novcem.

Ali da bi pokazali da imaju rusku ili tursku podršku, Milorad Dodik se poziva na Putina, a Bakir Izetbegović na Erdogana?

Tačno je da su Erdogan i Izetbegović lično prijatelji, ali gole činjenice govore da je Turska investirala u Srbiju deset puta više nego u BiH. Sve je to medijska predstava, igra senki da ispadne kako oni imaju nekoga da stoji iza njih. Tako se Dodik pretvara da ima podršku od Vučića do Putina, a Dragan Čović Kolinde Grabar Kitarović. Zapravo je tužna istina da niko od njih nema prave saveznike među velikim silama. Oni su tu da odrade isti posao, podelu BiH i posle će ih se lako odreći.

I Nemačka je zainteresovana za Balkan, ali vi smatrate da ona ima konstruktivnu ulogu u regionu?

Nemačka je veoma oprezna i nastoji da deluje preko Austrije, da je London ne bi optuživao da je ambiciozna i da pokušava da stavi region pod svoju kontrolu. Berlin se za razliku od Londona zalaže za stabilnu geopolitičku konstelaciju na našem prostoru. Nemačkoj je kao i Rusiji isti cilj, ali se on još uvek ne sme jasno izreći: saradnja na čitavom prostoru Evroazije, ali to ne odgovara engleskim geopolitičkim ciljevima. Zato fizičkom razdvajanju Rusije i Nemačke služi i „Projekat tri mora”, od Baltika do Jadrana. Nije slučajno ni to što su baš u Poljskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj na vlasti ultradesne partije.

Kako vidite regionalnu politiku Srbije? Aleksandar Vučić se u Mostaru založio za uspostavljanje jedinstvenog tržišta od kojeg bi svi imali koristi, pa i BiH?

Vučić vodi Srbiju prema EU i pokušava da stvori prostor saradnje u regionu, ali mislim da to u Sarajevu nije dovoljno shvaćeno. Mislim da u Sarajevu nisu shvatili ni to da Vučić i Dodik nisu baš tako bliski saradnici kao što to predstavlja predsednik RS. Zato je ključno pitanje da li će Vučić uspeti da opstane na vlasti u Srbiji. Beogradska „politička čaršija”, kako je nazivam, uz sve parole da je za Ruse, zapravo je vezana za London i Pariz i rado bi ga uklonila. Zato je presudno za stabilnost regiona pitanje da li će Vučić uspeti da se održi. Ako opstane na vlasti, onda ja vidim mogućnost za postepeno razvijanje saradnje u regionu.

U oktobru su izbori u BiH. Da li će doći do promene izbornog zakona koji traži HDZ?

Nisam ubeđen da neće biti promene izbornog zakona, zato što sada postoji i veliki pritisak iz Brisela. Ne znam da li je to proizvod uspešnog lobiranja Dragana Čovića ili Kolinde Grabar Kitarović, ili je to samostalna volja Brisela. Ima pritisaka i iz SAD. Američka ambasadorka Morin Kormak i zamenik visokog predstavnika Lars-Gunar Vigemark su poslali zajedničko saopštenje u kojem traže isto ono što zahteva i Čović.

Šta je suština ovih zahteva da se izmeni izborni zakon?

Zapravo HDZ želi garanciju da se nađe neki model da uvek bude u vlasti.

Ko će posle izbora zameniti Bakira Izetbegovića u Predsedništvu BiH i kako će ono funkcionisati ako u njega uđe i Milorad Dodik?

Za sada se ne zna ko će biti kandidat SDA. Četvorica kandidata su u kombinaciji: premijer Denis Zvizdić, Halid Genjac, Šefik Džaferović i Sead Softić, za kojeg niko nema previše uvida ko je i šta je u strukturi SDA. Lično mislim da bi s Genjcem došlo do izvesne promene jer on je prilično čvrst čovek i nije od prazne priče. Džaferović dolazi iz policijskih struktura i nije čovek koji će previše misliti svojom glavom. A za Zvizdića se mora reći da zapravo nema mnogo političkog iskustva. Za rad predsedništva korisno bi bilo da u njemu bude Genjac i ako bi ušao i Dodik sigurno bi bilo većih konfrontacija nego u vreme Mladena Ivanića, što će dovoditi do paralize rada institucija u BiH.