Filipinski Prljavi Hari protiv suda u Hagu

U duhu svog filmskog dvojnika, Duterte je, prema tvrdnjama boraca za ljudska prava i porodica žrtava, odgovoran za to što su bez suđenja, u kućama ili gde god da su ih policajci i nezvanični „odredi smrti” zatekli, likvidirani i dileri droge i obični narkomani, koji su postupno ubijali isključivo sebe. Dutertea su za tu vrstu „prekih sudova” – za koje se veruje da je, paradoksalno, angažovao i kriminalce da presuđuju drugim kriminalcima – optuživali i dok je bio gradonačelnik Davaoa. Ali, njemu lojalni ljudi, kako mu se prebacuje, pištoljima su se još više razmahali kada je preuzeo funkciju predsednika. Filipinska policija, preneo je Rojters, priznaje da je usmrtila, i to unutar svojih zakonskih ovlašćenja, tek u situacijama u kojima su se njeni pripadnici morali braniti prilikom pokušaja hapšenja, oko 4.100 osumnjičenih da su prodavali narkotike. Na dušu im se stavlja još najmanje 2.300 leševa.

Da u obe te grupe zbilja ima i ljudi koji drogom nisu trgovali, zamislivo je jer Duterte je otvoreno pričao kako bi i narkomane trebalo ubijati, pa makar bili i njegova deca ili unuci. Nije Duterte nikada ni krio da misli kako dileri ne zaslužuju pravo na suđenje, čak ni samo zato da bi se izbeglo da bilo koji političar i naoružane legije pod njegovom kontrolom svojevoljno određuju ko je za metak a ko sme da živi u zemlji koju je takvo svirepo samovlašće već unakazilo u vreme vojne diktature Markosa – za kojeg aktuelni predsednik Filipina otvoreno kaže da mu je jedini greh što nije ubijao još više. Ipak, koliko god da inače bez ustezanja preporučuje odstreljivanje svih povezanih sa drogom, Duterte pobija da je i za šta kriv kada ga suoče sa optužbom za konkretnu smrt.

Tako je odlučio da se izmakne i pred sudom u Hagu, mada je prethodno, nakon što je prošlog meseca objavljeno da on pokreće istragu o navodnim zločinima protiv čovečnosti počinjenim tokom Duterteove kampanje protiv narkotika, pozdravio odluku MKS-a i dodao da je spreman da se izloži suđenju, pa i da trune u zatvoru. I izazivao je sudije da mu usliše želju da, radije nego da leži iza rešetaka, izađe pred streljački vod. Sada se, pak, saopštavajući da povlači Filipine iz MKS-a, pozvao na to da potezi suda prema njemu predstavljaju kršenje upravo onog prava koje je u svojim izjavama svakako, veruje se – i na ulicama, pogazio kada je reč o dilerima i narkomanima: pretpostavke nevinosti. Čovek koji ne veruje u potrebu suđenja žali se da je njemu presuđeno unapred i bez dokaza.

Duterte je čak i pripretio tužiteljki tribunala Fatu Bensuda da će je uhapsiti ako dođe na teritoriju Filipina da bi o njemu vodila istragu. Njegovim potezom nastavlja se niz povlačenja država iz članstva u MKS-u. Motivi Dutertea delom liče na one zbog kojih je, kako se veruje, Južnoafrička Republika (JAR) krajem 2016. odlučila da istupi iz te organizacije: predsednik Džejkob Zuma je bio ljut što mu haški sud traži da izruči prijateljskog lidera Sudana Omara el Bašira. Uz JAR, za gašenje članstva u MKS-u su se opredelile i Gambija i Burundi, uz obrazloženja koja, doduše, makar bila i izgovori, nisu neutemeljena – da taj tribunal zaobilazi političare sa Zapada koje organizacije za ljudska prava sumnjiče za ratne zločine, poput Tonija Blera, dok bez ustezanja goni Afrikance.

Teže je naći razumevanja za čoveka nalik Duterteu, koji se vajkao zbog toga što se nije zadesio gde je trebalo da bi bio u grupi zatvorenika koji su silovali australijsku misionarku, i to kao prvi, pošto smatra da bi mu pripadala takva „počast”. Čak se i sopstvenoj kćerki rugao da drami kada je javno otkrila da je i ona silovana.

Makar je ponovo opravdao još jedan nadimak kojim ga porede sa poznatim Amerikancima: zovu ga, naime, i „filipinski Donald Tramp”. Onaj Tramp što sedi u Beloj kući nedavno je kazao da bi dilerima droge trebalo izricati smrtnu kaznu. Duterte ne pokazuje nameru da prestane sa pogubljenjima i bez naloga suda, mada je MKS, kako je izvestio Rojters, upozorio da je filipinski predsednik još podložan nadležnosti tog suda jer on istražuje navodne zločine počinjene u vreme dok su Filipini još bili njegova članica, što će i ostati bar još godinu dana, koliko traje procedura povlačenja.