Samit Indije i Kine za „resetovanje” odnosa

U kineskim medijima provlače se komentari da Indija mora izbeći da bude iskorišćena kao američki pion za obuzdavanje uticaja Kine u regionu azijskog Pacifika i da će ako na to pristane postati otvoreni neprijatelj Kine i Rusije.

Do susreta dolazi deset meseci od izbijanja krize na spornoj tromeđi na himalajskoj visoravni Doklam, najgoreg zaoštravanja od rata koji su dve zemlje vodile 1962. oko granice u Himalajima. Kina je na Doklamu prošlog juna počela da gradi put, na teritoriji koju svojom smatra i indijski saveznik Butan. Vojnici dve sile su se puna 73 dana gledali preko nišana, pa čak i bacali kamenje jedni na druge dok trupe konačno nisu povučene.

Usledilo je jasno nastojanje obe strane da se narušeni odnosi poprave, posebno otkako je u februaru bivši indijski ambasador u Pekingu postavljen za glavnog savetnika indijskog ministarstva spoljnih poslova. Krajem marta, uoči obeležavanja 60 godina boravka dalaj-lame u Indiji, vlasti su poslale pismo svim zvaničnicima vlade sa molbom da izbegnu učešće u događajima na kojima se očekuje prisustvo tibetanskog duhovnog vođe. Takođe nije dozvoljeno da se skupovi organizuju u Delhiju. Budući da je godinu dana ranije Indija uprkos protestima Pekinga dozvolila dalaj-lami da poseti sporni deo indijske države Aranučal Pradeš (koji Kina smatra južnim Tibetom), ova promena je u kineskoj štampi protumačena kao početak ere „strateškog prilagođavanja” Indije Kini.

Kineski mediji ističu da je Vašington takođe uticao na ovu promenu prevrtljivom trgovinskom i viznom politikom prema Aziji, što je približilo dva džina u kojima živi 2,7 milijardi ljudi ili više od trećine svetske populacije

Odnosi dva rivala koji se bore za uticaj u regionu nategnuti su i zbog upornih kritika Delhija na račun Sijeve inicijative „Pojas i put”. Iako je ona poslednjih meseci vidno ublažena, Indija ove sedmice na važnom samitu u Pekingu nije dala podršku kineskom megaprojektu vrednom hiljadu milijardi dolara za povezivanje Azije, Evrope i Afrike. Za razliku od šefova diplomatije Kazahstana, Kirgizije, Pakistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana, jedino Indijka Sušma Svaraj nije potpisala dokument podrške modernom putu svile na pripremnom skupu za junski samit Šangajske organizacije za saradnju. Za Delhi je sporno to što jedan od ključnih projekata, 57 milijardi dolara vredan kinesko-pakistanski ekonomski koridor, prolazi kroz pakistanski Kašmir, koji Indija smatra svojom teritorijom.

Najavljujući Modijevu posetu, šef kineske diplomatije je istovremeno morao da uverava pakistanskog kolegu da će Kina nastaviti da podržava Islamabad (istorijskog neprijatelja Delhija) i velike infrastrukturne projekte na spornim teritorijama.

Indijska štampa naglašava da je samit prilika da se razgovara o strateškim problemima koje donosi „Pojas i put”, umesto da se guraju pod tepih.

Pridobijanje Indije za ovu inicijativu biće jedan od glavnih parametara uspeha predstojećeg sastanka Modija i Sija, kažu analitičari. Naglašava se da Kina mnogo može da dobije razvojem ekonomskih odnosa sa Indijom naročito u segmentu izvoza, dok je Modiju potrebna podrška uoči izbora koji se održavaju sledeće godine. Detant u skoro šest decenija zategnutim odnosima prestavljao bi istorijski uspeh od kog bi obe zemlje imale veliku korist.

Prema analizi „Azija tajmsa”, Modi bi možda i ranije krenuo u resetovanje odnosa sa Kinom da mu se ne suprotstavljaju moćne elite u Indiji koje Kinu posmatraju kroz prizmu zavisti, sumnjičavosti i straha, pomešane sa paranojom koju potpiruju zapadni mediji.

Indijski premijer i kineski predsednik poslednji put su se videli u septembru, mesec dana od kraja krize u Doklamu, a ponovo će se sastati i u junu na marginama skupa Šangajske organizacije za saradnju.