Polen breze kriv za kijanje i peckanje očiju

Peckanje očiju, kijanje, curenje iz nosa, kratak dah... samo su neki od simptoma na koje se u poslednje vreme žale mnogi sugrađani. I oni koji imaju lekarsku potvrdu da pate od alergija, ali i drugi koji sami sebi postavljaju dijagnoze, za sve navedene tegobe krive alergene kojih ima u vazduhu.

Sve više ljudi se žali da u vreme cvetanja drveća, kada priroda postaje zelenija i prijatnija naoko, ima problema sa respiratornim sistemom. To i ne čudi jer u ovom periodu najveće probleme stvaraju alergeni polena drveća, pre svega breze čije zrno ima najveći alergeni potencijal od svih.

Ovih dana očigledno je da su granične vrednosti polena iznad proseka, uzimajući u obzir postotak ljudi koji se sve češće javlja lekarima.

– Trenutno su u prekograničnim koncentracijama javor, breza, grab, jasen, orah, dud, hrast i vrba – navodi Mirjana Mitrović-Josipović, koordinator za praćenje alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine, i dodaje da je u pojedinim danima u vazduhu bila izmerena četiri do pet puta veća koncentracija breze od graničnih vrednosti.

Vrste polena listopadnog drveća u kombinaciji sa brezom baš u proleće imaju najjače dejstvo na alergične osobe. Kada se nađu u velikim koncentracijama i kada deluju u unakrsnim reakcijama same između sebe, u organizmu alergičnih osoba stvaraju veoma lošu kliničku sliku i dodatno pogoršavaju stanje pacijenta.

A da bi se znalo kako i šta može da se preduzme, Agencija za zaštitu životne sredine redovno meri koncentraciju alergenog polena.

– On se meri takozvanim klopkama za polen. Uređaj ima pumpu pomoću koje uvlači vazduh i lepi ga na traku premazanu propisanim gelom – kaže Mitrović-Josipović i objašnjava da sprava u stvari usisava osam do deset litara vazduha u minuti što je prosečan udisaj čoveka.

Postupak dobijanja rezultata koji je polen prisutan i u kojoj koncentraciji nije automatski. Posle više sati mikroskopiranja, dolazi se do konačnih informacija.

Ambrozija najopasnija i najštetnija

Po evropskim standardima, Agencija za zaštitu životne sredine prati 24 alergene vrste polena. Od svih, ambrozija je najopasniji i najštetniji polen. Ona je zapravo invazivni korov i zato mora sistematski da se uništava, a samim tim se i produkcija polena smanjuje.

Ambrozija cveta od jula do oktobra. Stručnjaci preporučuju da se ova biljka kosi tri do četiri puta, ali isključivo dok ne procveta. Ako se to desi, sve dalje akcije su neuspešne, a dolazi i do bržeg raspršivanja ovih mikroskopskih čestica.

Ambrozije najviše ima u Vojvodini i posle žetve pšenice ukoliko se te njive pravilno ne obrade, jer tu nalazi najpovoljnije uslove za razvoj. Njen polen leti i više od 100 kilometara od mesta izvora, a alergične osobe moraju biti na terapijama 10 do 15 dana pre nego što ovaj polen poleti u vazduh. 

Saveti za alergične

– izbegavati boravak u prirodi u prepodnevnim satima kada je toplo i vetrovito zbog toga što su pre podne uvek najveće koncentracije alergenog polena

– ne izlaziti iz kuće posle podne, odnosno posle rose i kiše jer je tada blago „opran” vazduh

– ne sušiti veš napolju – mokar veš sakuplja polen

– biti pod nadzorom lekara alergologa i koristiti propisanu terapiju