Izlaz iz dugogodišnje krize

S obzirom na činjenicu da je predsednik ŠSS donekle usamljen, kao jedno od malobrojnih novih lica, pitali smo ga na koje adute računa u sprovođenju ujedinjenja koje se do sada pokazalo kao teško dostižan cilj:

– Oslanjam se pre svega na sopstveno dugogodišnje radno iskustvo u privredi i obrazovanju, kroz 43 godine radnog staža. Bio sam na raznim rukovodećim mestima i u vlasničkoj strukturi u obrazovanju, stekao sam dovoljno znanja da se nosim i sa ovakvim prilikama. Statut ŠSS mora da bude temelj rada, u čijem je programu već predviđeno da se formiraju različita stručna tela, sa kvalitetnim ljudima koji će davati predloge predsedniku i Upravnom odboru. U maju počinjemo sa radom na novom statutu, nadam se da možemo da ga završimo za tri meseca. Sistem takmičenja, posebno ekipnih mora da se promeni i uskladi. Ne može, na primer, u jednom savezu pobeda da donosi dva boda, a u drugom tri, da ne govorim o mnogim drugim razlikama. Predlog je da Prva liga Srbije ima deset klubova, a Druga 12. Želim da u mom mandatu ŠSS dostigne dobar deo onoga što smo nekad bili: da se urede i sistem takmičenja i odnosi unutar ŠSS, da se vrati kult reprezentacije na svim nivoima, da pod zastavu ŠSS stavimo najuspešnije delove šahovske igre, problemski šah i univerzitetski šah.

Starijim ljubiteljima šaha ime Dušana Cogoljevića (63) ne znači mnogo, ali mlađi znaju da je sve što je organizovao i uradio u proteklih deset godina bilo dobro. A, uradio je mnogo, ne samo sa matičnim klubom, Jelicom PEP iz Goračića, oslanjajući se na klupskog stratega Nebojšu Baralića, našeg najvrednijeg šahovskog organizatora. Obojicu vezuju dve ključne osobine, dobre namere i velika energija za nove planove. Jelica PEP je nastala pod okriljem Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo PEP, čiji je Cogoljević osnivač, pa je šah vezala sa obrazovanjem.

Za Jelicu igraju isključivo mladi: Borki Predojević, Boban Bogosavljević, zatim naše nove nade Milan Zajić, Marko Nenezić, Miloš Roganović, Vuk Đorđević i Mihajlo Radovanović. Prošle godine je to bila najmlađa prvoligaška ekipa, sa prosekom od 22 godine.

U ženskoj ekipi višestrukih državnih šampiona su listom kandidatkinje za reprezentaciju: Marija Rakić, Jovana Erić, Adela Velikić, Teodora Injac i Tijana Blagojević, a veći deo tog tima pripada i univerzitetskoj reprezentaciji, koju PEP svesrdno pomaže i koja nikada nije imala nivo kao proteklih godina. 

Pored Jelice, PEP je sponzor Sloge iz Despotovca, čija je ženska ekipa ušla u Prvu ligu, a muška je u Drugoj. Ovakvi rezultati su preporučili Cogoljevića i njegove saradnike, te su, začudo, dobili poverenje svih zaraćeni strana u našem šahu. Problema, međutim, ima na pretek: 

– Nevoljno sam ušao u sve ovo, jer za ovih desetak godina koliko sam u šahu nije napravljen nikakav pomak. Pre tri godine su mi pojedinci iz sva tri saveza nudili da se kandidujem, ali zbog svojih privatnih, odgovornih poslova, nisam bio spreman. Poslednje dve-tri godine odnosi su se toliko poremetili, a dva saveza se odmetnula od ŠSS i urušila čitav sistem. I dan danas stoje tužbe na sudu, a ne zna se kada će presude biti konačne i pravosnažne. Stanje se toliko urušilo da mi je to bio izazov da pokušam, ako mogu na bilo koji način nešto da promenim nabolje. Novo rukovodstvo će sigurno raskinuti sa načinom rada koji je vođen poslednje dve godine i pokušaćemo da krenemo ispočetka.

Šta su urgentni problemi?

– Prvo moramo finansijski da konsolidujemo savez. Nezvanično se govori da je dug oko 100.000 evra. Od toga oko 50.000 za FIDE, gde očekujemo određenu toleranciju. Nisu isplaćene zarade zaposlenima sedam meseci, nisu plaćene komunalije, obaveze prema organizatorima pojedinih takmičenja. To će se utvrditi tek kada bude izvršena primopredaja. Dalje, nužna nam je bolja saradnja sa Ministarstvom za sport i omladinu, kako bi moglo da se aplicira za evropska i svetska takmičenja u naredne 3-4 godine. Da pokušamo da nađemo generalnog sponzora, kako za ŠSS, tako i za pojedina takmičenja.

Koliko ste optimista i šta ako ne budete uspeli?

– Ne bih se upuštao da ne verujem u ovo što je napisano u predlogu rada. Želim da se konsolidujemo u narednih godinu dana, da zajednički definišemo dobar deo problema, a time i da ih rešimo. Pored moje dobre volje, sve to ne zavisi samo od mene nego i od svih učesnika po savezima. Ako ne uspem, ja sigurno neću biti smetnja napretku šaha u Srbiji, nego ću nastaviti da pomažem šah kao i do sada. Koristim ovu priliku da pozovem sve šahiste i ljude dobre volje da posete Goračiće, 9. i 10. juna, na Osmom saboru kumova, gde ćemo svima pokazati kako radimo, a ujedno ćemo se i bolje upoznati.