Pala je valjevska „Kadinjača”
Valjevo – „Pao je četrnaesti kilometar, al’ nikad neće Kadinjača!”. Za razliku od simbolične poruke iz vremena Užičke republike, valjevska „Kadinjača” iz ovog vremena bukvalno je pala! Delom sama, zbog dotrajalosti i neodržavanja, delom ljudskom rukom...
Moćne građevinske mašine nedavno su porušile većinu zgrada nekadašnjeg vojnog kompleksa „Kadinjača” u Ulici majora Ilića, kasarne koju su mnogi Valjevci decenijama pamtili kao svojevrsni gradski orijentir za objašnjenje gde se šta nalazi u tom delu varoši na Kolubari. Kompleks koji je činilo petnaestak objekata ukupne površine oko četiri hiljade kvadratnih metara, na parceli od 2,4 hektara, nekadašnju imovinu Ministarstva odbrane, na prodaju je lane ponudila Republička direkcija za imovinu. Kupac, valjevsko privredno društvo „Publik”, početkom aprila ove godine u lokalnom listu je obavestilo javnost da je podnelo zahtev za procenu uticaja na životnu sredinu rušenja vojnog kompleksa „Kadinjača” i nakon isteka roka za eventualno dostavljanje mišljenja, ova firma je porušila objekat, svoju privatnu svojinu.
Međutim, ruinirani vojni kompleks koji je godinama zvrjao prazan i dobrim delom se sam urušavao gotovo nikome ne zapadajući za oko kao mogući objekat od kulturno-istorijskog značaja, od trenutka prodaje i prelaska u privatne ruke, odjednom je za javnost postao važan i podignut je glas da se on zaštiti. Prema tvrdnjama zastupnika ove teze, „Kadinjaču”, kasarnu izgrađenu krajem 19. veka nakon formiranja Drinske divizije, u kojoj su bili smešteni Peti pešadijski puk kralja Milana i 17. pešadijski puk, jedinice koje su prošle Balkanske i Prvi svetski rat, objekte u kojima su 1915. bili smešteni ranjenici i tifusari u vreme kad je Valjevo bilo „grad bolnica”, trebalo bi zaštititi kao najstariju srpsku kasarnu, artefakt srpske istorije, pomen na herojsku borbu srpskog naroda u Velikom ratu... Pobornici ove ideje smatraju da je rušenje vojnog kompleksa bilo nezakonito.
Ta inicijativa je stigla i do Ministarstva kulture koje je Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo poslalo dopis da sa istoričarima i drugim stručnjacima uradi procenu kulturno-istorijske vrednosti kompleksa. Predloženo je i da se razgovara sa vlasnikom, čija su vlasnička prava potpuno regularna i imovina uknjižena, kako bi se eventualno deo vojnog kompleksa sačuvao od rušenja. Zbog toga je, prema informacijama iz zavoda, rušenje privremeno zaustavljeno i nakon intervencije ministarstva dva manja objekta su stavljena pod prethodnu zaštitu, što znači da se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog značaja za kulturu, umetnost i istoriju, ali da to tek treba da se utvrdi. U jednom od objekata nekada je bila ambulanta i on nema istorijsku vrednost, ali je izabran zbog svoje lokacije, saopštili su iz zavoda valjevskom portalu „Kolubarske.rs”. Odluku o tome da li će objekat ili prostor kasarne „Kadinjača” biti zaštićen kao spomenik kulture doneće Republički zavod za zaštitu spomenika kulture na osnovu prikupljenih podataka i činjenica. Sve dok to traje, vlasnik nekadašnje kasarne „Kadinjača” na tom prostoru ne može ništa da radi, navedeno je u valjevskom zavodu.
U Planu generalne regulacije „Zapad” iz 2016. godine, koji obuhvata i prostor vojnog kompleksa „Kadinjača” doslovce piše: „Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo doneo je mišljenje da kompleks ’Kadinjača’ ne može biti stavljen pod zaštitu u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. Razlog je to što kompleks ni objekti u kompleksu nisu sačuvani u svom autentičnom obliku. Pojedini objekti su gotovo srušeni zbog neodržavanja. Za ovaj prostor je planirana namena ’poslovanje i usluge’, sa obaveznom razradom kroz urbanistički projekat kojim će se predvideti prostor u okviru koga će se na adekvatan način postaviti memorijalno obeležje lokaliteta istorijskih događaja u vezi sa kasarnom ’Kadinjača’”.
Plan predviđa prostor za komercijalne namene, uz obavezu investitora da spomen-obeležjem ukaže na mesto gde se nekada nalazila kasarna. Za pretpostaviti je da aktuelni vlasnik kompleksa nikada ne bi kupio taj prostor i debelo ga platio (nezvanično 1,4 miliona evra) a da na njemu ne može ništa da radi i gradi.
Ostaje pitanje kako je napušteni, ruinirani, gotovo zaboravljeni kompleks koji je Ministarstvo odbrane više puta pokušavalo da proda i najzad prošle godine uspelo, postao kulturno-istorijski interesantan tek kad je prešao u privatne ruke!?
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
