Šta građanima donosi rekordni rast BDP-a

Pritom, budžetom za ovu godinu za povećanje plata i penzija već je izdvojeno 60 milijardi dinara, što je prema rečima ministra finansija Dušana Vujovića ogroman novac. Ipak, ukoliko rast bude 0,5 odsto bolji od plana, onda će sve što građani i privreda stvore za godinu dana vredeti 20 milijardi dinara više. To, međutim, ne znači da će sav taj novac otići u budžet. U državnu kasu ide nešto malo više od 35 odsto, što znači da će po tom osnovu prihodi biti veći osam milijardi. Iz ugla budžeta, to su male pare. Jer, tim novcem plate i penzije mogu da se povećaju samo jedan odsto.

Na pitanje šta za građane konkretno znači veći privredni rast Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i urednik „Kvartalnog monitora” kaže da sigurno to otvara veći prostor za rast plata i penzija.

– Međutim, mi smo ove godine već imali relativno veliko povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Lična primanja građana u javnom sektoru su već realno povećana oko šest odsto, što je iznad očekivane stope privrednog rasta, dok će realni rast penzija biti oko tri odsto. U tom smislu, dobro je poređenje ministra finansija Dušana Vujovića, povodom zahteva za dodatne povišice u ovoj godini, da bi to bilo isto kao kada bismo do semenske pšenice napravili hleb i pojeli ga – smatra Arsić.

Kako bi onda trebalo potrošiti višak, ukoliko ga bude? Na veće javne investicije, odgovara naš sagovornik. Na konstataciju novinara da mi nismo u stanju da za te namene potrošimo i novac koji je već planiran budžetom, Arsić kaže da niska efikasnost u izvršenju rashoda za javne investicije nije nešto što ne može da se promeni.

– Mi smo pre desetak godina na javne investicije trošili oko 4,5 odsto BDP-a, što znači da to nije nemoguće. Takođe, ako se do kraja godine u budžetu ponovo pojavi suficit, bilo bi bolje da se taj fiskalni prostor iskoristi za smanjenje poreza privredi. Jer, to ostavlja prostor za veće privatne investicije. Domaći privatni sektor, takođe nedovoljno investira. U zavisnosti od toga na koji način taj višak bude potrošen vlada će da otkrije šta više preferira. Da li kratkoročne rezultate preko povećanja plata i penzija ili stvaranje temelja za dugoročno održiv rast, preko povećanja javnih investicija ili smanjenja poreza – zaključuje Arsić.

Naš sagovornik smatra da rast od 4,5 odsto u prvom tromesečju za Srbiju ne bi trebalo da bude razlog za slavlje i šampanjac.

– Mi smo u „Kvartalnom monitoru” predvideli da će rast BDP-a do kraja godine iznositi oko četiri odsto, a da će rast u prvom kvartalu biti oko 4,5 odsto. To je, pre svega posledica niske prošlogodišnje baze, jer je prošle godine na kraju prvog tromesečja ostvaren rast od svega 1,1 odsto – podseća Arsić.

On dodaje da je u prvom kvartalu došlo pre svega do oporavka proizvodnje u sektoru građevinarstva, ali i industrijska proizvodnja beleži solidne stope rasta. Trgovina i turističke usluge, takođe, daju dobre rezultate, napominje.

– Došlo je i do oporavka proizvodnje u poljoprivredi, građevinarstvu i energetici u odnosu na prvi kvartal prethodne godine – kaže naš sagovornik.

On ističe da bi, kad bi se isključili svi privremeni faktori, trendni rast bio oko tri odsto. Da prošle godine nije bilo pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici naš rast bi bio nešto niži od tri odsto, umesto ostvarenih 1,9 odsto.

– Naš rast u prvom tromesečju nije zasnovan na investicijama i izvozu, kao što to tvrdi premijerka Ana Brnabić. Udeo investicija u BPD-u je oko 18 odsto i tako nizak nivo investicija ne može da utiče na povećanje privredne aktivnosti. Rast je, najvećim delom zasnovan na oporavku domaće tražnje. Ono što nije dobro je što je taj rast praćen povećanjem spoljnih neravnoteža, jer na početku ove godine, slično kao i u prethodnoj godini, raste deficit tekućeg računa. Nije tačno da je rast uvoza posledica veće kupovine kapitalne opreme i opreme za investicije. Nema nikakvih naznaka da se to događa – zaključuje Arsić.

EK: Industrijska proizvodnja ostvarila snažan rast

„Kratkoročni indikatori ukazuju na ubrzanje privrednog rasta Srbije na početku 2018. godine, a u prilog tome govori činjenica da je industrijska proizvodnja u prva dva meseca ostvarila snažan rast, a ubrzala je i maloprodaja, što govori o rastu domaće potrošnje”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Nove investicije i ciklus privrednog rasta u punom su zamajcu, ocenjuje EK, i dodaje da će rast ulaganja ostati snažan zahvaljujući povećanom prilivu direktnih stranih investicija i većoj kapitalnoj potrošnji srpske vlade.

Privatna potrošnja biće drugi ključni pokretač privrednog rasta, konstatuje se u dokumentu i dodaje da su veća zaposlenost i blago povećanje plata već doprineli ubrzanju ekonomske ekspanzije.