Rubinštajn je podučavao sopstvenim primerom

U 13. godini izveo je Listov Prvi koncert za klavir, a potom i Bramsov Drugi klavirski koncert sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Vašingtona. Smatra da ovako rani dečji nastupi grade iskustvo i predstavljaju pozitivan pritisak: „ Negativni pritisak je kada to pređe u eksploataciju mladosti i stav da vam vreme ističe i da će vas uskoro zameniti neko mlađi. Jedna od studentkinja je čak izjavila da se osećala kao stara dama u svojoj 21 godini! To je zastrašujuće za muzički razvoj i danas je primetno više nego ikad. Većina mladih, podstaknuta komercijalnom stranom muzike, više razmišlja o osvajanju takmičenja i kako će da ugode svojim menadžerima.”
U periodu 1961- 1971. Inđić je nastupao sa Boston pops orkestrom. Svoju prvu turneju održao je 1963. u Danskoj a časopis „Politiken” iz Kopenhagena zabeležio je: „On svira Šopena kao Poljak, Debisija kao Francuz a Prokofjeva kao ruski majstor”.

Diplomu je stekao na Filips akademiji u Andoveru, u državi Masačusets, a zatim ga dirigent Erih Lajnsdorf poziva da svira sa Bostonskom filharmonijom, što ga čini najmlađim solistom koji je ikada nastupao sa pomenutim orkestrom. Upisao je muzikologiju i kompoziciju na Harvardu i uzimao privatne časove na Džulijard školi za muziku kod Rozine Levine. Poznatog pijanistu Artura Rubinštajna upoznao je 1968. i on mu je postao mentor, a ubrzo i prijatelj. 

‒ Rubinštajn je podučavao sopstvenim primerom. Iako je imao poštovanja za moje ideje, ja bih se posle časa osećao glupo ako ne uradim nešto na njegov način. Sećam se kada su posle takmičenja u Tel Avivu takmičari zamolili da im članovi žirija ostave mejlove i brojeve telefona, i većina žirija je dala broj svog menadžera, a Rubinštajn im je ostavio sve svoje kontakte ‒ priča Inđić, koji je studije kompozicije nastavio je u Parizu kod Nađe Bulanže.

Od 1972. i živi u Francuskoj. Oženio se sa Idol Rabo, unukom francuskog kompozitora Anri Raboa, naslednika Forea na pariskom Konzervatorijumu. Nastupao je sa orkestrima SAD, Evrope i Azije, uz dirigente kao što su Bernštajn, Gergijev, Lajnsdorf, Sinopoli, Solti, Zinman. Aplauzima je ispraćen u Karnegi holu, milanskoj Skali, Muzikferajnu. Nedavno je pozvan da učestvuje u televizijskoj koprodukciji (Francuska, Poljska, Japan) celog opusa Frederika Šopena. Snimao je za kuće Nagrania Muza i Soni.

‒ Smatram da interpretacija nikad nije dovoljno dobra i da posao nikad nije završen. I da ne treba odustajati ni zbog spoljašnjih prepreka ni zbog sopstvene lenjosti. Za uspešnu karijeru neophodno je zdravlje, mentalno i fizičko, zato što se talenat na određenom nivou podrazumeva. Rubinštajn je to nazivao srećom, duhovito dodajući da je imao sreću da dugo živi i da je sva njegova konkurencija pomrla, što mu je dalo poziciju velikog gospodara ‒ kaže Inđić.

Ovaj pijanista je često član žirija na takmičenjima poput Šopenovog konkursa u Varšavi, Listovog takmičenja u Vroclavu, takmičenja „Rubinštajn” u Tel Avivu. Proglašen je 2010. za rezidencijalnog umetnika Praškog simfonijskog orkestra.
‒ U Beogradu ću svirati Šopenova dela i Šumanovu Krajslerijanu. Bilo bi mi zadovoljstvo da čujem i srpske pijaniste. Pre deset godina, bio sam impresioniran talentima iz Novog Sada.