Davorovim putem

Vik­tor je te iste go­di­ne na Ka­det­skom šam­pi­o­na­tu Evro­pe u Le­to­ni­ji osvo­jio bron­za­nu me­da­lju, a već sle­de­će go­di­ne pre­se­lio se u Zre­nja­nin, gde je i da­nas član Pro­le­te­ra. Pr­ve rvač­ke lek­ci­je na­u­čio je u ču­ve­noj rvač­koj ško­li u Sen­ti kod Mi­klo­ša Mol­na­ra i Zer­de La­sla, gde je sta­sao i Kri­stjan Fris, a „gla­zu­ru” kod Vo­ji­sla­va Traj­ko­vi­ća u Pro­le­te­ru, či­ji dres no­si pu­nih šest go­di­na.

Ipak, glav­ne ve­šti­ne u rva­nju Vik­tor je pri­hva­tio od Da­vo­ra Šte­fa­ne­ka, s ko­jim je i naj­bo­lji drug u re­pre­zen­ta­ci­ji. Ka­da je tre­ba­lo iza­bra­ti ško­lu ili rva­nje, od­lu­ka je pa­la da na­krat­ko „za­mr­zne” da­lje ško­lo­va­nje, ma­da je kod ro­di­te­lja po­sto­ja­la že­lja da upi­še Ma­šin­ski fa­kul­tet, s ob­zi­rom na to da je Vik­tor u ško­li bio od­li­čan đak. Tu že­lju svo­jih ro­di­te­lja je ipak is­pu­nio, uz obe­ća­nje da će se sa stru­nja­če po­vu­ći ka­da osvo­ji olim­pij­sko od­lič­je.

Pra­vi uz­let u rvač­kom spor­tu Vik­tor je do­ži­veo pre tri go­di­ne ka­da je u Ba­kuu na pr­ven­stvu Evro­pe za­po­čeo ni­sku ve­li­kih uspe­ha, na­sta­viv­ši je go­di­nu da­na ka­sni­je u Ri­gi, gde je ta­ko­đe bio tre­ći i u Ri­ju, gde je sti­gao do če­tvrt­fi­na­la olim­pij­skog tur­ni­ra, ma­da je i ta­ko ošte­ćen u du­e­lu s Iran­cem.

Pro­šle go­di­ne je u Pa­ri­zu po­stao svet­ski pr­vak, či­me je na­ja­vio da će u To­ki­ju za dve i po go­di­ne bi­ti je­dan od na­ših naj­ve­ćih adu­ta da po­no­vi uspeh svog ido­la.

U slo­bod­no vre­me vo­li da po­gle­da do­bar film, a s de­voj­kom ko­ja ži­vi u Adi to­kom le­ta će naj­ve­ro­vat­ni­je na le­to­va­nje u Tur­sku. Sa Šte­fa­ne­kom je osam go­di­na ci­mer i ka­ko ka­že, vo­li da po­gle­da vr­hun­ski fud­bal, po­seb­no me­če­ve u Li­gi šam­pi­o­na.