Rusija naš četvrti spoljnotrgovinski partner

– Srpski izvoz u Rusiju se, inače, posle pada u 2015, usled oscilacije vrednosti ruske rublje i manje tražnje iz Rusije, oporavio i sasvim približio ostvarenom u 2013. i 2014. kada je iznosio 1,062, odnosno 1,028 milijardi dolara – navode u PKS.

Inače, više puta je ukazivano da Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. Tako da izvoz na rusko tržište predstavlja 5,7 odsto našeg ukupnog prošlogodišnjeg izvoznog učinka.

Ali, prema podacima PKS, raste broj naših izvoznika i broj proizvoda koje izvozimo u Rusiju. Prošle godine na rusko tržište izvozilo je 858 firmi, dok je u 2013, rekordnoj po vrednosti izvoza, na listi izvoznika bilo 768 firmi.

Uvoz iz Rusije je, prošle godine, porastao 5,51 odsto u odnosu na 2016, sa 1,503 milijarde na 1,586 milijardi dolara.

Brži rast vrednosti izvoza, od uvoza, doprineo je da se prošle godine smanji naš deficit sa 709,6 na 593,1 milion dolara i povećana pokrivenost uvoza izvozom sa 52,7 na 62,5 odsto. Deficit sa Rusijom je konstantan zbog uvoza energenata.

  Iako je Vladimir Putin, predsednik Rusije, prilikom posete Beogradu u oktobru 2014. poručio da Srbija može da iskoristi povoljan trenutak na tržištu Rusije usled sankcija Zapada i da ruske investicije u naredne tri godine mogu da dosegnu 10 milijardi dolara, one su znatno niže.

Prema podacima Narodne banke Srbije ruske investicije su od 2010. do kraja prošle godine iznosile nešto više od 1,9 milijardi dolara, čime je Rusija zauzela četvrto mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju u navedenom periodu.

Na listi Razvojne agencije Srbije najveći ulagač je „Gaspromnjeft”, većinski vlasnik NIS-a, potom „Lukoil”, takođe iz naftne industrije. Treći na spisku je GSK „Krasnij treugoljnjik” vlasnik niških „Vulkan guma”. Slede firme iz oblasti bankarstva i osiguranja Sogaz, Sberbanka i VTB banka.

Rusija je sa 800 miliona dolara kreditirala modernizaciju srpskih pruga. „Ruske državne železnice”, odnosno njihova kćerka firma „RŽD internešnel” trenutno gradi prugu između Stare Pazove i Novog Sada na kojoj će se vozovi kretati brzinom do 200 kilometara na sat i koja je deo pruge Beograd–Budimpešta. Za protekle četiri godine rekonstruisali smo oko 200 kilometara pruga i sve su završavane pre roka. Nedavno je obnovljena pruga od Beograda do Valjeva, mada je ruska strana pokazala spremnost i da modernizuje preostali deo barske pruge do granice sa Crnom Gorom. Nova dvokolosečna pruga od Beograda do Pančeva puštena je u saobraćaj početkom prošle godine. Na Koridoru 10, od Beograda do Preševa, obnovljeno je 112 kilometara pruga. „Ruske železnice” su najavile da će u Topčideru sagraditi dispečerski centar, a pokazale su i spremnost da sagrade prugu od Aerodroma „Nikola Tesla” ka Beogradu.