„Gastransom” stiže tri puta više gasa

Srbija godišnje troši oko dve i po milijarde kubika gasa, a na osnovu prispelih ponuda, u zemlju bi novim gasovodom stizalo još 15 milijardi kubika što zahteva kapacitet od 42 miliona kubika gasa. Ako se to poredi sa postojećim ulazom, koji imamo iz pravca Mađarske, to je oko tri puta više, jer kapacitet koji je moguć pravcem iz Mađarske je oko 13 miliona kubika gasa dnevno, objašnjava Aca Vučković iz Agencije za energetiku.

Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže, da se u perspektivi očekuje i znatno veći kapacitet, jer potrošnja gasa raste. „Gasprom” je samo od početka ove godine evropskim potrošačima povećao isporuke 6,3 odsto, a velika tražnja ostaje i tokom leta.

– Ovaj probni balon „Gastransa” na koji se prijavilo devet kompanija pokazuje da je potreba za gasom velika ne samo zemljama zapadnog Balkana već i u centralnoj i istočnoj Evropi. Na ovaj način se omogućava i zemljama i kompanijama u okruženju da na vreme zakupe kapacitete za transport gasa za svoje potrebe, od čega Srbija može da ima velike koristi. Ne samo što će imati dovoljno gasa za sebe, već će naplaćivati i tranzitnu taksu i zakup svima onima koji se ovim pravcem budu snabdevali. To je upravo ono što Srbija sada plaća Mađarskoj za transport gasa od njihove do naše granice i što je uvek plaćala tri puta skuplje nego sve ostale zemlje samo zato što je mali potrošač gasa – kaže Vuletić.

On dodaje da u Srbiji industrijska proizvodnja značajno počinje da raste zbog čega će biti potrebne veće količine gasa. Izgradnja gasovoda koji bi išao od bugarske granice do Mađarske, koji bi se vezao eventualno i za „Turski tok” za Srbiju je neophodna. Novi gasovod računa i na dotoke gasa iz drugih izvora jer Srbija sa Bugarskom radi i na gasnom povezivanju od Niša do Sofije.

On kaže da ovde nije reč samo o ruskom gasu, već i o gasu iz Turkmenistana i Irana.

– Za očekivati je da Evropska unija minira i ovaj projekat, kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, insistirajući na primeni trećeg energetskog paketa koji je srušio gasovod „Južni tok Srbija”, a koji propisuje da rusi ne mogu biti i vlasnici cevi i gasa – kaže Vuletić.

„Gastrans” je, inače, u februaru ove godine Agenciji za energetiku podneo zahtev za izuzeće od primene pristupa treće strane na gasovodu koji će ići kroz Srbiju i povezivati bugarski i mađarski nacionalni transportni sistem. Ovaj zahtev „Gastransa” podnet je na osnovu Zakona o energetici, kojim je u domaće zakonodavstvo prenet treći paket propisa Evropske unije o zajedničkim pravilima unutrašnjeg tržišta energije.