Previše pacijenata za patronažne sestre
Kristina Nedeljković, načelnica službe patronaže u Domu zdravlja Novi Sad, svakog jutra dolazi na posao u sedam časova. Naredna dva sata, zajedno sa ostalim patronažnim sestrama, provodi u Savetovalištu za rad sa porodicom, u koje mogu da navrate svi građani kojima zatreba njihova pomoć. Ta satnica rezervisana je i za planiranje kućnih poseta. Prvenstvo imaju tek rođene bebe, trudnice, novorođenčad, kao i građani stariji od 65 godina.
Iako je propisano da jedna patronažna sestra u toku radnog vremena mora da obiđe sedam pacijenata, naša sagovornica napominje da je to nerealan zahtev.
– Naše sestre posećuju po pet pacijenta dnevno. To nije zbog toga što su previše spore, već zato što jedna njihova poseta traje sat vremena. Za prvu posetu novorođenčetu obično rezervišemo dva sata. Kada na to dodamo putovanje sa jedne adrese na drugu, naše radno vreme je ispunjeno. Ne smemo da teramo patronažne sestre da otaljavaju posao. Ukoliko imaju dovoljno vremena da se posvete poslu, one će uspeti da nauče porodilju kako da pravilno podoji dete, što ima ogroman značaj za njegov razvoj – objašnjava Kristina Nedeljković.
Nedostatak kadra, prema njenim rečima, najveći je problem patronažne službe. Iako je predviđeno da na svakih 5.000 stanovnika postoji jedna patronažna sestra, situacija na terenu je drugačija. Naša sagovornica ističe da su postojeće sestre neravnomerno raspoređene.
U Novom Sadu, koji ima 350.000 stanovnika, u patronažnoj službi rade 52 sestre. Samo ovom gradu nedostaje 18 sestara koje brinu o zdravlju ranjivih kategorija stanovništva.
Baš zbog toga, sve one moraju da planiraju svoj dan pažljivo birajući pacijente koje će posetiti. Starije sugrađane obilaze ukoliko dobiju nalog izabranog lekara, Centra za socijalni rad ili dojavu komšija. Sestre iz Doma zdravlja Novi Sad na raspolaganju imaju 13 službenih automobila i 18 bicikala.
– Tužno je to da čak i neki lekari ne znaju koji je zadatak patronažne sestre. Mi ne lečimo građane, ne dajemo injekcije, već se bavimo preventivom. Obilazimo sugrađane, savetujemo ih, a ukoliko posumnjamo da imaju zdravstvene tegobe povezujemo ih sa službama Doma zdravlja. Na neki način mi smo produžena ruka izabranog lekara. On izdaje nalog za našu posetu kada su mu potrebne dodatne informacije o pacijentu ili kontrola pridržavanja propisanog tretmana. Patronažna sestra obaveštava lekara o zatečenom stanju i dogovaraju se o daljim aktivnostima – reči su naše sagovornice.
Naloge za posetu novorođenčadi patronažne službe dobijaju iz porodilišta. Tek rođenu bebu trebalo bi da obiđu pet puta, odojče jednom, a u slučaju određenih rizika broj poseta uvećava se na četiri. Propisane su i posete mališanima uzrasta od dve, odnosno pet godina. Međutim, roditelji često odbijaju ove posete, uz obrazloženje da redovno posećuju pedijatra, što ne bi trebalo da rade.
– Suština tih poseta je da sagledamo kako dete funkcioniše u svom okruženju, u roditeljskom domu. Lako možemo da uočimo da li dete ima neki problem ili se razvija u skladu sa očekivanjima. Baš zbog toga su ove posete značajne – kaže naša sagovornica.
Nedeljkovićeva je član Radne grupe za unapređenje rada polivalentne patronažne službe Ministarstva zdravlja. Na nedavno održanom okruglom stolu utvrdili su teškoće u radu ove službe i predloge za njihovo prevazilaženje. Njihovi zaključci biće objavljeni do kraja godine u vodiču za rad patronažne službe.
Radna grupa će predložiti: smanjenje broja dnevnih poseta, uključenje patronaže u rad timova za prepoznavanje i sprečavanje nasilja u porodici, stvaranje jedinstvene dokumentacije koja bi omogućila praćenje efekata njihovog rada…
Naša sagovornica napominje da je u poslednjih desetak godina rad patronažne službe značajno unapređen zahvaljujući podršci Unicefa. Još od kraja devedesetih godina Unicef sprovodi projekat unapređenja rada patronažne službe.
Saradnja sa Ministarstvom zdravlja, Gradskim zavodom za javno zdravlje i Institutom „Batut” ubrzala se pre četiri godine. Tokom ovog perioda 10 domova zdravlja učestvovalo je u programu unapređenja kapaciteta u oblasti ranog razvoja, a u 15 beogradskih ustanova obuka patronažnih sestara još traje.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u 168 domova zdravlja zaposlene su 1.282 patronažne sestre. Međutim, veliki broj sestara stariji je od 55 godina, a većina ima diplomu srednje škole. To ukazuje, kako kažu u Unicefu, da je neophodno ulagati u kadrove, obučavati postojeće i zapošljavati nove ljude.
Srbija primer dobre prakse u svetu
U Unicefu kažu da patronažna služba u Srbiji predstavlja primer dobre prakse u regionu, ali i u svetu. Program saradnje Unicefa i Ministarstva zdravlja podrazumeva edukaciju pedijatara, pedijatrijskih i patronažnih sestara, zdravstvenih saradnika, kao i romskih zdravstvenih medijatorki. Cilj je unapređenje kapaciteta primarne zdravstvene zaštite i dodatna obuka stručnjaka značajnih za razvoj deteta u ranom detinjstvu.
Ovi projekti Unicefa biće nastavljeni i narednih nekoliko godina. U saradnji sa organizacijom „Korak po korak” razvijen je regionalni vodič za dodatnu obuku zaposlenih patronažnih sestara, ali i onih koje su zainteresovane za ovu poziciju. Takođe, najavljuju i unapređenje rada telefonskog savetovališta „Halo beba”, kao i razvoj odgovarajuće aplikacije za mobilni telefon sa informacijama u vezi sa najranijim periodom detinjstva. Prema njihovim podacima, do kraja 2016. godine obučene patronažne sestre iz 10 domova zdravlja koji su učestvovali u Unicefovom programu pružile su unapređene usluge za 11.296 porodica, od kojih je 41 odsto bilo romske nacionalnosti.
Praćenjem projektnih rezultata pokazalo se da patronažne sestre znatno utiču na znanje roditelja i njihovo ponašanje. Kao rezultat unapređenog rada patronažnih sestara aktivnije se prati razvoj deteta, uočavaju razvojni rizici u okruženju i teškoće kojima se mora posvetiti dodatna pažnja.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
