Tviteraši protiv Erdogana

To su mnogi doživeli kao izazov i na „Tviteru” su poveli kampanju protiv njega koja još ne jenjava.

Erdogan je jedan od šest pretendenata za šefa države i prema prvim anketama on će pobediti 24. juna, pogotovo što opozicione partije nisu uspele da se dogovore da stanu iza zajedničkog kandidata. U slučaju da niko ne osvoji  51 odsto glasova, onda će se za dve nedelje održati drugi krug izbora u kome će se nadmetati samo prava dva kandidata za šefa države. Pored Erdogana, u trci za prvu fotelju u zemlji su i poslanik vodeće opozicione Republikanske narodne partije Muharem Indže, liderka „Dobre” partije Meral Akšener, bivši predsednik prokurdske Narodne demokratske partije Selahatin Demirtaš, lider desničarske „Srećne” partije Temal Karamolaoglu i Patriotske stranke Dogu Paranček. Po izmenjenom ustavu, šef države će posle 24. juna imati praktično neograničenu vlast, pošto počinje da se primenjuje predsednički sistem vladavine.

U Erdoganovoj stranci su primetno zabrinuti, iako to javno ne priznaju, i krenuli su u kontraofanzivu. „Većina tih tvitova stigla je iz stranih zemalja u kojima su aktivni „teroristi” imama Fetulaha Gulena koji je pokušao vojni udar i zabranjene Radničke partije Kurdistana”, ističu u AKP.

To je „crna propaganda virtuelnog sveta, pusti snovi onih koji će se 24. juna pretvoriti u košmar. Iza toga stoje strane sile kojima smeta jaka Turska”, kaže potpredsednik vlade Bekir Bozdag, ali pri tome nije imenovao nijednu zemlju.

Na udaru vlade u Ankari našao se i Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji je kritikovao Tursku što je raspisala prevremene izbore u vreme dok je na snazi vanredno stanje u zemlji.

„Teško je zamisliti da se mogu održati kredibilni izbori u situaciji kada se oštro kažnjavaju oni koji kritikuju vladajuću partiju. U interesu je turskog naroda da se ukine vanredno stanje kako bi moglo da se održi demokratsko izjašnjavanje građana”, istaknuto je u saopštenju Komesarijata UN za ljudska prava. Slični zahtevi su ranije stigli i iz Evropske unije i Saveta Evrope u kome smatraju da izbore treba odložiti za neka normalnija vremena.

U Ankari se na to mnogo ne osvrću: kažu da su takvi stavovi za „žaljenje” i ne treba ih uzimati ozbiljno pošto su „čisto politički motivisani”. Podseća se da su nedavno izbori održani i u Francuskoj dok je bilo na snazi vanredno stanje i to nikome nije smetalo u Njujorku i Briselu.

„U Turskoj se vanredne mere primenjuju samo protiv terorista i krugova vezanih za teroriste. Nema odluka vlade koje ograničavaju prava i slobode naših građana”, ističe se u reagovanju Ministarstva spoljnih poslova na kritike koje su stigle iz Ujedinjenih nacija.

U opoziciji tvrde sasvim suprotno. Posle pokušaja puča i uvođenja vanrednog stanja u julu 2016. godine, vlada je pokrenula masovne progone političkih protivnika kakvi se dosad ne pamte. U pritvoru se našlo 50.000 ljudi koji su osumnjičeni da podržavaju pučiste i teroriste, a posao je izgubila armija od 200.000 ljudi, pre svega u državnim službama.