No­va stranica u odnosima Jermenije i Turske

„Ako Jer­me­ni­ja na­pu­sti vi­še­go­di­šnju ne­pri­ja­telj­sku po­li­ti­ku pre­ma Tur­skoj i uko­li­ko stvar­no že­li da okre­ne no­vu stra­ni­cu, mi će­mo po­volj­no od­go­vo­ri­ti”, re­kao je tur­ski pre­mi­jer Bi­na­li Jil­di­rim. 

Iz­ja­va no­vog pre­mi­je­ra Pa­šin­ja­na pred­sta­vlja za­o­kret u sta­vu vla­de u Je­re­va­nu. Do­sko­ra­šnji pred­sed­nik Serž Sar­ga­sjan je po­čet­kom mar­ta iz­dao de­kret i po­ni­štio do­go­vor o po­mi­re­nju ko­ji je po­stig­nut 2009. go­di­ne u taj­nim pre­go­vo­ri­ma u Ci­ri­hu vo­đe­nim uz po­sre­do­va­nje Va­šing­to­na. Na osno­vu to­ga tre­ba­lo je da se ko­nač­no us­po­sta­ve di­plo­mat­ski od­no­si i da se otvo­re me­đu­sob­ne gra­ni­ce. Ali par­la­men­ti u Je­re­va­nu i An­ka­ri taj do­ku­ment ni­kad ni­su ra­ti­fi­ko­va­li. Je­re­van je ta­kav po­tez uslo­vlja­vao tur­skim pri­zna­va­njem ge­no­ci­da nad Jer­me­ni­ma, a An­ka­ra od­ri­ca­njem Je­re­va­na od Na­gor­no-Ka­ra­baha.

Dve ze­mlje se već sto go­di­na spo­re oko ma­sa­kra nad Jer­me­ni­ma u vre­me ras­pa­da osman­ske im­pe­ri­je. U Je­re­va­nu tvr­de da je ta­da ubi­je­no 1,5 mi­li­o­na pri­pad­ni­ka tog na­ro­da i tra­že da tur­ska pri­zna taj zlo­čin, što bi otvo­ri­lo za An­ka­ru bol­no pi­ta­nje  po­vra­ća­ja imo­vi­ne i na­dok­na­de šte­te Jer­me­ni­ma ko­ji su pro­te­ra­ni iz Tur­ske.

U An­ka­ri pri­zna­ju da je ta­da stra­da­lo „ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da Jer­me­na”, ali tvr­de da to ni­je bio smi­šlje­ni zlo­čin. To je, ka­žu, bio gra­đan­ski rat u ko­me su stra­da­li Gr­ci i dru­gi na­ro­di na pro­sto­ri­ma Ana­do­li­je uklju­ču­ju­ći i sa­me Tur­ke. Je­re­van je pri­zna­nje tog zlo­či­na do­sad po­sta­vljao kao pred­u­slov za nor­ma­li­za­ci­ju me­đu­sob­nih od­no­sa za šta An­ka­ra ni­je hte­la da ču­je. U Tur­skoj pred­la­žu da se for­mi­ra me­đu­na­rod­na ko­mi­si­ja isto­ri­ča­ra ko­ja bi is­pi­ta­la šta se ta­da stvar­no de­si­lo, dok u Jer­me­ni­ji to od­bi­ja­ju po­što su, ka­ko tvr­de, u me­đu­vre­me­nu mno­ga do­ku­men­ta sve­sno uni­šte­na.

Ma­sov­ni zlo­čin nad Jer­me­ni­ma, ko­ji je u Tur­skoj za­po­čeo 1915. go­di­ne, do­sad je pri­zna­lo vi­še od 20 ze­ma­lja: Fran­cu­ska, Ne­mač­ka, Šved­ska, Grč­ka, Ru­si­ja, Ar­gen­ti­na, Ka­na­da… kao i Evrop­ski par­la­ment. Bi­lo je i ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja da se to pi­ta­nje raz­mo­tri i u Kon­gre­su SAD, ali Be­la ku­ća je blo­ki­ra­la te ini­ci­ja­ti­ve po­što bi to do­ve­lo do to­tal­nog po­re­me­ća­ja od­no­sa iz­me­đu dve ze­mlje, stra­te­ških sa­ve­zni­ka u okvi­ru NA­TO-a. 

Dve ze­mlje se spo­re i oko sta­tu­sa Na­gor­no-Ka­ra­ba­ha. An­ka­ra bez­re­zer­vno po­dr­ža­va bra­ću mu­sli­ma­ne u Ba­kuu i nor­ma­li­za­ci­ju od­no­sa sa Je­re­va­nom uslo­vlja­va po­vrat­kom Ka­ra­ba­ha u sa­stav Azer­bej­dža­na. Taj spor je bio raz­log što je Tur­ska u znak so­li­dar­no­sti sa Ba­ku­om 1993. go­di­ne her­me­tič­ki za­tvo­ri­la svo­ju is­toč­nu gra­ni­cu ka­ko bi ka­zni­la Jer­me­ne ko­ji po­dr­ža­va­ju svo­je su­na­rod­ni­ke u toj pro­vin­ci­ji.

Jer­me­ni­ja je do­sad od­bi­ja­la po­ve­zi­va­nje ta dva pro­ble­ma: pri­zna­nja ge­no­ci­da ko­ji je iz­vr­šen u Tur­skoj i re­ša­va­nje sta­tu­sa Na­gor­no-Ka­ra­ba­ha. Na­go­ve­štaj no­vog jer­men­skog pre­mi­je­ra Pa­šin­ja­na ohra­bru­je. Ali, otva­ra­nje „no­ve stra­ni­ce” u od­no­si­ma dve ze­mlje si­gur­no ne­će ići br­zo.