Deseta šampionska kruna Reala

Evroliga je dobila novog prvaka. Real je u Beogradu, koji je zaslužio pohvale za izvanrednu organizaciju, smenio Fenerbahče na tronu i osvojio jubilarnu, desetu titulu, drugu u novoj eri elitnog takmičenja (17 sezona). Tako se posle dve godine titula vratila u Madrid, koji je tada bio i domaćin „fajnl-fora” (pobedili Olimpijakos sa 78:59), a pored trenera Pabla Lasa, drugi trofej osvojili su Fernandez, Kampaco, Rejes, Ajon, Kerol i Ljulj. Kraljevski klub je kolekciju najvrednijih evropskih trofeja povećao na 16, pet puta je osvajao drugo po rangu takmičenje (Kup Saporta, sada Evrokup) i Kup koji je nosio ime legendarnog Radivoja Koraća. Uz sve počasti, Realu je pripala i nagrada od milion evra.

Retki su oni koji su mogli da zamisle ovakvo finale sezone, posebno kada se ima u vidu da je u prvom delu Real zbog povreda bio bezmalo bez pola tima, da je u četvrtfinalu plej-ofa morao da savlada Panatinaikos koji je imao prednost domaćeg terena, u polufinalu u Beogradu eliminiše najbolji tim ligaškog dela CSKA, a na kraju nadigra šampiona Fenerbahče koji je imao podršku kao da se igra u Istanbulu. Kada se sve sabere, kapa dole španskom i evropskom velikanu. Pablo Laso, iako je već osvojio najvredniji trofej, potvrdio je klasu, nadigrao nekadašnjeg učitelja Željka Obradovića i sprečio ga da osvoji svoju desetu titulu prvaka Evrope. Pobedu su odneli vera, rad i kvalitet madridskog sastava, veliko iskustvo i perfektna taktička i psihološka priprema, što naravno ide na konto trenera.

Ako se izuzme nekoliko minuta, Real je apsolutno kontrolisao utakmicu. Prevagu u sudaru dva napadački jaka tima odneo je u odbrani, gde je zaustavio Fenerbahčeu igru pod košem, pre svega „dva na dva”, sa Veselim kao protagonistom, a brzom igrom i protokom lopte, uz ofanzivni skok, lako rešavao većinu situacija. Posle izjednačenog prvog poluvremena španski tim je prelomio utakmicu u trećoj deonici, koju je rešio sa 25:15, sa Fabijenom Kozerom u glavnoj ulozi. Francuski bek je odigrao meč karijere, postigao je 12 od ukupno 17 poena i pokazao put do trofeja. Bio je igrač finala, ali titulu najkorisnijeg turnira uzeo je fenomenalni Luka Dončić i učinio ono što niko pre njega nije. Najmlađi je i MVP ligaškog dela u istoriji, ujedno proglašen i za „zvezdu u usponu” Evrolige. Možda je mladom Slovencu ova beogradska bajka i kraj evropske karijere. Povećao je svoje akcije na predstojećem NBA draftu, gde mu se prognozira jedno od prva tri mesta. Ako se uzme u obzir da je lane uz Dragića vodio Sloveniju do titule evropskog prvaka, majstorsko zvanje mu niko ne može osporiti.

Fenerbahče nije bio na očekivanom timskom i taktičkom nivou. Italijan Meli čuvao je koliko toliko nadu, bio najbolji akter finala (27 poena, indeks 27), ali izostao je veći učinak Datomea, Alija (Dikson) i Veselog, dok su Tomspon, Naneli i Gudurić imali epizodne uloge. Gudurić svakako nema iskustvo za ovakve duele, bez obzira na dobru sezonu i nekoliko zapaženih partija. U obe utakmice za 20 minuta nije se upisao (šut 5-0), a povreda i duže odsustvo ostavili su traga i na formu Nikole Kalinića, među najzaslužnijima za titulu prošle sezone.

Štark arena. Gledalaca: 16.967. Sudije: Lamonika (Italija), Rižik (Ukrajina) i Latiševs (Letonija).

REAL: Kozer 17 (tri „trojke”), Rendolf 3 (1), Fernandez 5 (1), Dončić 15 (1), Rejes 6, Kampaco, Ajon 4, Kerol 9 (2), Tavares 8, Ljulj 5 (1), Tomkins 10, Tejlor 3.

FENERBAHČE: Tompson, Meli 28 (4), Vonamejker 14, Slukas 7 (1), Naneli, Gudurić, Veseli 3, Kalinić 7 (1), Ali 7 (1), Duverioglu 8, Datome 6. Nije igrao Mahmutoglu.

Laso: Pobedila moć tima

Trener Reala Pablo Laso pobedu je posvetio timu, koji je prevazišao sve probleme i bio najjači kada je trebalo.

– Ponosam sam ne samo na današnju pobedu, već na način na koji je tim ostao zajedno i rešavao probleme posle svih nedaća koje su nas snašle tokom sezone. Tako smo postajali bolji svakim danom, a to je velika moć koju tim može da iznedri i ostvari uspeh. Neki igrači nisu mogli da budu sa nama, neki su se žrtvovali za njih. Znali smo da je ovo velika šansa, imali smo to u glavi sve vreme.

Željko Obradović ocenio je da je bitka izgubljena u odbrani, ali čestitao je igračima na dobroj sezoni.

– Utakmica je bila prilično izjednačena, a oni su uspeli da prelome u drugom poluvremenu. Ključ je bio što naša odbrana nije bila na nivou na kojem je trebalo, ali promašili smo i nekoliko „zicera”. Bili smo dekoncentrisani, visoki igrači su imali problema, zato je u finalu važno da imate još razigranih igrača da pomognu. Borili smo se do kraja, imali želju i nadam se da će za pojedince ovo biti veoma dragoceno iskustvo. Generalno, ponosan sam na igrače, mislim da smo imali neverovatnu sezonu u Evroligi. Vratili smo se u veliko finale i sada je moj zadatak da oporavim igrače jer nas očekuje završnica u turskom šampionatu. Hvala navijačima što su u ovoliko broju došli u Beograd. Oni su važan faktor svih uspeha koje smo napravili poslednjih godina. Čestitam i Realu na tituli. Imali su mnogo problema tokom sezone, ali su došli u Beograd u najboljem trenutku po njih. Takođe želim da zahvalim Evroligi što su doveli „fajnal-for” u moj grad i moju zemlju. Bilo je savršeno i čestitam svima koji su u tome učestvovali.