Papreno unovčavanje čekova
Građani kojima ovih dana nedostaje keš, a u banci su prezaduženi i nemaju kreditne kartice, do novca mogu da dođu jednim telefonskim pozivom. Dovoljno je da okrenu broj mobilnog telefona iz oglasa koji je ovih dana osvanuo na većini autobuskih stanica u gradu: „Unovčavam čekove građana na sedam rata, povoljno i uz dogovor”.
I dok je većinu građana na stanicama na Banovom brdu, u Rakovici, Resniku, Zemunu ovaj oglas vratio u devedesete godine prošlog veka, kada se do keša neretko dolazilo unovčavanjem čekova (dovoljno je bilo poznavati poslovođu u radnji), oni koji su čitali oglas zapitali su se ko još uopšte uzima čekove u banci, kada većina ima kartice i može da plaća na odloženo, kao čekom.
Onaj ko nudi ovu „finansijsku pomoć” preko bandere ima i računicu zašto to radi. Za jedan unovčeni ček od 5.000 dinara i odloženo plaćanje na mesec dana uzima proviziju od osam odsto, odnosno 400 dinara.
Ukoliko bi neko hteo da mu se isti iznos unovči, ali da mu se ček pusti posle 60 dana, provizija je još veća – 10 odsto ili 500 dinara mesečno, a za poček na četiri meseca provizija je 700 dinara, odnosno 14 odsto mesečno.
Ček može da se odloži najduže na sedam meseci, s tim da, ukoliko neko ima 25 čekova, plaća drugačiju proviziju, odnosno, kako i piše na banderi – po dogovoru.
Upitan kako da neko kome je novac potreban bude siguran da čekovi neće biti pušteni odjednom, što bi za njega značilo bez pokrića, ovaj „pomoćnik” kaže da se na svakom čeku upisuje datum kada će biti pušten, što je garancija. I tvrdi da iznenađenja nema.
Oglašavač je do te mere predusretljiv da ne traži ličnu ni kartu, ni karticu i neće da proverava da li su nečiji čekovi ukradeni i potpisani i pušteni ili je vlasnik čekova onaj ko ih je doneo na unovčavanje.
Uz konstataciju da mu je provizija veća nego kod bilo koje banke, on kaže da oni kojima su pare potrebne ne pitaju. Uglavnom mu i daju proviziju od keša koji su prethodno od njega preuzeli. Jer drugog trenutno nemaju.
Možda bi ovaj „biznis” bio i rasprostranjeniji da ga u praksi nisu ograničile banke. Jer, poznato je da većina izdaje onoliko čekova koliko odgovara iznosu mesečne plate. Znači ko ima platu 50.000 dinara može da dobije deset čekova i da u svakom trenutku ima maksimalno deset čekova, bez obzira na to da li je na svoj račun uplatio dodatni novac. Drugim rečima, niko ne daje neograničen broj čekova.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da mu nije jasno zašto bi neko unovčavao čekove i za to plaćao proviziju, kada gotovo svi imamo kartice kojima podižemo novac ili kartice koje zamenjuju čekove pa prilikom plaćanja kažemo na koliko rata želimo da platimo to što smo pazarili – dve, tri, pet, 12 rata.
– Čekove danas uzimaju mahom oni koji iz nekog razloga ne mogu da dobiju karticu od banke. U tom slučaju im čekovi znače – kaže profesor.
Pravno gledajući, objašnjava Đorđe Popović, advokat iz Beograda, ovde je reč o klasičnom zelenašenju, odnosno ugovaranju nesrazmerne imovinske koristi. Osim toga, tu bi bilo posla i za poresku policiju. Treba utvrditi odakle ovom čoveku keš.
– Ako je vlasnik samostalne trgovačke radnje, on zloupotrebljava i taj svoj posao. Jer radnja nije registrovana za finansijske transakcije. Ako daje keš za ček na poček, onda ne plaća ni PDV, što bi trebalo da zanima poreznike – kaže ovaj advokat.
S druge strane, onaj ko pristaje da ovako dođe do novca mora da zna da je ovde reč o dobrovoljnom ugovornom odnosu, ali da bi, bez obzira na to, mogao da bude procesuiran ukoliko bi bio uhvaćen u unovčavanju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
