Tramp otkazao susret sa Kim Džong Unom
Na dan kada je Pjongjang ispunio jedno od obećanja i uništio poligon za nuklearne probe, Donald Tramp je otkazao samit sa Kim Džong Unom u Singapuru, planiran za 12. jun.
„Nažalost, zbog ogromne ljutnje i otvorenog neprijateljstva koje ste pokazali u poslednjem saopštenju, osećam da je trenutno neprimereno da održimo dugo planirani sastanak”, navodi se u pismu koje je juče objavila Bela kuća. Tramp je samit opisao kao „propuštenu priliku” za svet, a posebno za Severnu Koreju, ali je izrazio nadu da će se jednog dana ipak sresti sa Kimom. Takođe mu je poručio da ga pozove ili da mu piše ako se predomisli u vezi sa „najvažnijim samitom”.
Na nove pretnje koje su stigle iz Pjongjanga, šef Bele kuće je odgovorio u svom stilu, mada nije pominjao „vatru i bes” kao ranije:
„Pričate o svojim nuklearnim kapacitetima, a naši su tako ogromni i moćni da se molim bogu da nikada neće morati da budu upotrebljeni.”
Otkazivanje samita manje je iznenađenje nego kada je Tramp u martu prihvatio da se sastane s čovekom s kojim je od dolaska u Belu kuću razmenjivao samo uvrede i pretnje. Takođe nije došlo kao grom iz vedra neba. Pre nedelju dana došlo je do nagle promene tona u Pjongjangu, što zbog vežbi SAD i Južne Koreje koje su u međuvremenu počele, što zbog činjenice da su američki zvaničnici sve češće pominjali „libijski model” za Severnu Koreju. Prvo savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton a posle i sam Tramp i njegov zamenik Majk Pens.
U najnovijem saopštenju Pjongjanga koje Tramp opisuje kao krajnje neprijateljsko, jedna od najbližih saradnica Kim Džong Una opet je zapretila Sjedinjenim Državama nuklearnim sučeljavanjem.
Reagujući na Pensovu izjavu da bi Severna Koreja mogla da završi kao Libija ako ne pristane na nuklearno razoružanje, Čoe Son Hui, zamenica šefa diplomatije i žena koja je u poslednjih deset godina učestvovala u komunikaciji s američkim zvaničnicima, rekla je da ne može da veruje da su tako „neznalačke i glupe izjave došle iz usta američkog potpredsednika”.
Pjongjang je posebno osetljiv na pominjanje Libije, jer se razvijanje nuklearnog oružja u zemlji koja trpi posledice strogih sankcija građanima predstavlja kao nužno da ne bi završila kao Irak ili Libija. Tripoli je 2006. pristao da se reši nuklearnog oružja u zamenu za ukidanje sankcija, da bi 2011. njen vođa bio svrgnut i brutalno ubijen.
Samit unapred proglašen za istorijski (bio bi prvi susret jednog američkog predsednika i severnokorejskog vođe) otkazan je na dan kada je Severna Koreja ispunila jedno od obećanja datih uoči samita. Srušila je tunele ispod planine Mantap u kojima je izvela svih svojih šest nuklearnih proba. Miniranju poligona Pungeri, jedinog u ovoj zemlji za koji se zna, prisustvovalo je 30 stranih novinara, ali ne i stručnjaci za nuklearno oružje, zbog čega su mnogi sumnjali da je reč o predstavi i da bi po potrebi brzo mogao da se obnovi.
Jedan od prisutnih novinara, dopisnik „Skaj njuza” iz Azije Tom Češir, rekao je da su se novinari uspeli na planinu i sa udaljenosti od 500 metara posmatrali detonacije. Posle odbrojavanja „tri, dva jedan” čule su se snažne eksplozije, letela je prašina i osetila se vrelina, preneo je „Gardijan”. Skaj njuz je objavio da je nekim novinarima oduzeta oprema za merenje radijacije.
Poslednju od šest nuklearnih proba Severna Koreja je na ovom mestu izvela u septembru, kada se potres jačine 6,3 stepena po Rihteru osetio preko granice sa Kinom. Do 2006. godine, kada je izvedena prva proba, nije se ni znalo da ovaj poligon postoji. Sastoji se od četiri glavna tunela ispod planina na severoistoku zemlje do kojih su novinari putovali 18 sati vozom i autobusom, a onda još sat vremena planinarili.
Prema navodima posmatračke grupe „39 sever”, tu su postojala i dva nekorišćena tunela, što ide u prilog tvrdnjama Kim Džong Una da je poligon bio u upotrebljivom stanju, dok je grupa kineskih geologa rekla da su se tuneli urušili i da se mesto ne može više osposobiti, podseća „Gardijan”.
Demontiranje poligona prema rečima stručnjaka ne utiče na nuklearni arsenal izolovane zemlje, što je i Pjongjang jasno stavio do znanja kada je juče pre otkazivanja samita poručio da SAD mora da se odluči da li će se „sastati u sali za sastanke ili u nuklearnom sučeljavanju”.
Neizvesnost je lebdela iznad najavljenog susreta od samog početka, čak i kada su početkom maja posle oslobađanja američkih zatvorenika konačno utvrđeni mesto i datum. Samo nekoliko dana kasnije Kim je otkazao planirani susret dve Koreje i počeo da preti da će odustati i od samita u Singapuru.
Tramp je posumnjao da je Kina umešala prste i navodno je, da bi osigurao podršku glavnog saveznika Pjongjanga uoči samita, odložio uvođenje carina.
Zvaničnici administracije anonimno su govorili za američke medije da je predsedniku veoma stalo do samita i da je pričao kako se „svi slažu” da treba da dobije Nobelovu nagradu, kao što je predložio južnokorejski predsednik Mun Džae In. Mada je bilo i izveštaja
da Tramp traži savet da li da uopšte ulazi u pregovore koji bi mogli da se završe neuspehom. Deo administracije od početka je verovao da je Tramp prebrzo prihvatio ponudu Kim Džong Una koju su svi njegovi prethodnici odbijali i da nije dovoljno upoznat sa detaljima severnokorejskog nuklearnog programa.
Najveća tačka spoticanja je potpuna i brza denuklearizacija na kojoj Vašington insistira, dok je Pjongjang za fazni pristup i kada govori o denuklearizaciji misli na celo Korejsko poluostrvo, odnosno sklanjanje američkog „nuklearnog kišobrana” iznad Južne Koreje.
Analitičari su od početa upozoravali da je malo verovatno da će se Kim odreći arsenala u koji je toliko uložio, dok postoje šanse da bi se odrekao dela oružja ako bi zauzvrat dobio znatno slabljenje američkog prisustva u regionu (samo u Južnoj Koreji imaju 28.500 vojnika).
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
