Bradina više od četvrt veka čeka pravdu
Sarajevo – Jedan od mnogobrojnih zločina počinjenih nad Srbima u proteklom ratu koji još uvek čeka pravdu jeste i zločin koji su iza sebe ostavile muslimanske i hrvatske snage 25. maja 1992. godine kada su napale selo Bradina, nadomak Konjica. Tog dana u Bradini je ubijeno 48 srpskih civila, a preživeli odvedeni u logore ili su proterani. Sve srpske kuće, nakon što su opljačkane, spaljene su i sravnjene sa zemljom. Zapaljena je i crkva.
I nakon više od četvrt veka, o nekadašnjem životu Srba u Bradini, koja je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH, svedoče samo ostaci porušenih kuća i njihova imanja zarasla u korov, te spomen-obeležje ispred obnovljene Crkve Vaznesenja Gospodnjeg. Na njemu su uklesana imena ubijenih, pronađenih u masovnoj grobnici u porti te crkve. Najstariji među njima bio je 78-godišnji Radomir Kuljanin, a najmlađi 11-godišnji Srđan Žuža.
U sablasno pustoj Baradini, u koju se, od predratnih oko 1.200 stanovnika, vratilo i stalno živi samo dvoje Srba, juče je, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, obeleženo 26 godina od zločina koji je počinjen u tom konjičkom selu. Među malobrojnim članovima porodica žrtava, raseljenih širom sveta, koji su prisustvovali služenju liturgije i polaganju venaca na spomen-obeležje, bila je i Nedeljka Žuža, kojoj je u napadu na Bradinu ubijen jedan sin, a drugi odveden u logor. I njega je izgubila nakon rata, umro je, kaže ona, od posledica premlaćivanja.
Šef poslanika SNSD-a u Parlamentu BiH Staša Košarac smatra da ovaj masakr, za koji do danas niko nije kažnjen, predstavlja sramotu za sve međunarodne i domaće pravosudne institucije koje se bave ratnim zločinima.
„Bradina je klasičan primer zataškavanja masakra i zločina, uprkos očiglednim dokazima i video-snimcima streljanja zarobljenih civila, kao i kasnije ekshumacije njihovih tela. Muslimanske vlasti i pravosudne institucije u Sarajevu učinile su sve što su mogle da se ovaj zločin toliko dugo ne procesuira, uključujući i misteriozne smrti onih za koje se znalo da će biti optuženi”, naveo je Košarac u obraćanju novinarima.
Za zločine u Bradini pravosuđe BiH do sada nije nikoga osudilo. U martu ove godine Sud BiH potvrdio je optužnicu protiv 12 lica, bivših pripadnika Armije RBiH, Teritorijalne odbrane, HVO-a, policije i muslimanskih paravojnih formacija, optuženih za zločine počinjene 1992. i 1993. godine nad srpskim civilima na području Konjica, Bradine i okoline. Optuženi su za napade i ubistva više desetina srpskih civila oba pola, među kojima je bilo dece i starijih osoba, te mučenja, zlostavljanja, nečovečna postupanja, protivpravna zatočenja većeg broja Srba iz Konjica i okolnih sela.
Na ročištu, održanom drugog aprila u Sudu BiH, svi optuženi izjasnili su se da nisu krivi za izvršenje krivičnog dela zločini protiv čovečnosti.
Osim zvaničnika RS, među kojima su bili i predstavnici boračkih i udruženja logoraša proisteklih iz prošlog rata, te Trećeg pešadijskog puka Oružanih snaga BiH koji baštini tradiciju VRS, obeležavanju 26 godina od zločina nad srpskim stanovništvom Bradine, prisustvovao je i visoki predstavnik Valentin Incko.
D. Stanišić
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
