Srbija se obavezala da ozvaniči istopolne zajednice
Srbija ima obavezu da donese zakon o registrovanom partnerstvu između osoba istog pola do oktobra 2019. godine. To je predviđeno Akcionim planom za primenu nacionalne strategije prevencije i zaštite od diskriminacije, ali sa pisanjem ovog zakona nije se ni počelo, a radna grupa nije ni osnovana. Iako je predsednik Gej lezbejskog info-centra Predrag Azdejković duhovito primetio da homoseksualci u Srbiji traže zakonsko pravo da i oni budu nesrećni u braku, pravnici se uozbilje kada govore o tome da gej osobe nemaju brojna zakonska prava – počev od prava na nasleđivanje, pa do prava na zaštitu od nasilja u porodici. Predstavnici LGBT organizacija kažu da oni koji žele „papir” kao dokaz ljubavi brakove sklapaju u nekoj od evropskih zemalja. Ta dokumenta, međutim, Srbija – ne priznaje.
Jovanka Todorović iz Centra za promociju ljudskih prava LGBT osoba „Gejten” podseća da je civilni sektor napisao Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama još 2010. godine. Ovaj nacrt ne predviđa mogućnost da osobe istog pola stupe u brak, jer je brak između pripadnika istog pola zabranjen Ustavom, a ovim zakonskim aktom nije predviđeno ni usvajanje dece. Zakonom je predviđeno da registrovani partneri uživaju sva zakonom određena prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i supružnici u braku.
U slučaju bolesti jednog registrovanog partnera drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti, toku lečenja i drugim činjenicama koje se tiču zdravstvenog stanja i pravo da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana. Registrovani partner ima pravo nasleđivanja pod istim uslovima kao i bračni drug, a ovim zakonskim aktom predviđena je i zaštita od nasilja u porodici.
– Paradoksalno je da Srbija priznaje homoseksualne brakove kada su u pitanju diplomate, jer svi pripadnici diplomatskog kora koji dođu na službu u našu zemlju sa svojim istopolnim partnerom mogu da regulišu svoj status. Drugim rečima, mi tražimo da građani Srbije imaju ista ljudska prava koja imaju i diplomate – primećuje Jovanka Todorović.
Ona je istakla da Evropska unija ni na jedan način ne uslovljava ulazak Srbije u porodicu evropskih naroda usvajanjem zakona o registrovanom partnerstvu. Međutim, s obzirom na to da je više od dve trećine zemalja članica Saveta Evrope zakonima regulisalo ovu oblast, neregulisanje se smatra kršenjem prava LGBT zajednice. Naša sagovornica dodaje da važnu prekretnicu u legalizaciji istopolnih zajednica predstavlja presuda Evropskog suda za ljudska prava iz 2015. godine, koji je u slučaju „Olijari i drugi protiv Italije” presudio da Italija krši Član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer ne pruža bilo koji oblik pravnog priznanja istopolnim parovima.
Građanska partnerstva u devet evropskih država
U ovom momentu istopolni brakovi priznati su u 16 evropskih država: Austriji, Belgiji, Danskoj, Holandiji, Irskoj, Luksemburgu, Nemačkoj, Norveškoj, Portugaliji, Španiji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Finskoj, Francuskoj, Sloveniji i na Islandu. Sve savezne države SAD priznaju homoseksualne brakove, kao i Kanada, Južnoafrička Republika, Argentina, Urugvaj, Brazil, Novi Zeland i Tajvan.
Zakone o građanskim partnerstvima između osoba istog pola donelo je devet evropskih država – Mađarska, Češka, Hrvatska, Italija, Grčka, Kipar, Švajcarska, Estonija i Slovenija – a većina zemalja u istočnoj Evropi nije legalizovala istopolne zajednice. Usvajanje dece moguće je u 26 država sveta koje priznaju istopolne zajednice ili brakove, a u pet zemalja sveta moguće je usvojiti samo decu partnera odnosno partnerke, ali zajedničko usvojenje nije moguće.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
