Nuklearna odbrana na el-es-diju
Zalud je Švedskoj da svojim građanima deli brošure o tome kako da u slučaju rata nađu hranu i lekove i sve što im je neophodno da prežive, zalud sve to kad se za odbranu i oni i cela Evropa oslanjaju na američku armiju, u kojoj je i među onima što nadziru nuklearne projektile nađena grupa vojnika koja je duge dane u bazi u Vajomingu prekraćivala uzimanjem teške psihodelične droge el-es-di. I taj je ekstravagantni odušak, riskantan i po noćnog čuvara nekog zapuštenog cirkusa, zasenjen nepredvidivim ponašanjem američkog vrhovnog komandanta, Donalda Trampa, koji nikako da se odluči da li da bude mirotvorac ili veliki ratnik, valjda zato što mu ni jedno ni drugo ne pristaje.
Feudalni multilateralizam: Bez pripreme Tramp zakazuje i potom, na prvu, sasvim očekivanu provokaciju, hirovito otkazuje pregovore o atomskim bombama Severne Koreje, da bi na kraju ipak dozvolio mogućnost da budu održani. Bliski istok gura u trku u nuklearnom naoružavanju. Kinu, Evropu i oba američka kontinenta uvlači u višestrani trgovinski rat. Usput, i Kina preletima bombardera kadrih da ponesu atomske bombe ocrtava svoju nedodirljivu interesnu sferu na Pacifiku, kao što su i SAD i Rusija, u Ukrajini i na drugim mestima, još ranije počeli da udaraju belege na tuđim teritorijama koje smatraju sopstvenim feudima.
Ako je američka vojna hegemonija, u mnogo čemu neokolonijalistička, bila pogrešna, i ovaj multilateralizam koji se svetu sprema izgleda da neće biti proboj ka dugo nedosanjanoj budućnosti, napredak ka konačnom uvažavanju potreba svih država i mirnom diplomatskom usaglašavanju. Vraćamo se u prošlost, u najgori oblik „multilateralizma”, u oružjem održavanu i neprekidno drhtavu ravnotežu sila u kakvoj se Evropa vekovima lomila dok se nije raspala u produženom svetskom ratu od 1914. do 1945. godine.
Majske izdaje: U tom novom-starom svetskom haosu, Evropi može biti na morbidnu utehu to što je, ako je verovati desničarima, ionako propala pre tačno 50 godina, tokom majskih protesta 1968. Dok levičari još zapomažu kako je tada srednja klasa izdala radnike, jer se zadovoljila širenjem ličnih sloboda i sebičnog hedonizma, a radnici izdali sami sebe, pošto su uzeli povećane nadnice i pomirili se s kapitalizmom, konzervativci i dalje ne mogu nikome da oproste ondašnji raskid s „tradicionalnim društvom”.
Ipak, nisu se samo liberali i radnici opet uklopili u „sistem”, pomažući mu da stvori savremeniji mehanizam eksploatacije, u kojem se zaposlenima kao sloboda za kakvu su se borili nude udobno dizajnirani enterijer ili mogućnost da rade od kuće, ali ih teraju da menjaju poslove besomučno, sve dok se ta sloboda većini ne razotkrije kao potpuna nesigurnost. I desničari su, naime, preuzeli štošta od nasleđa maja 1968.
Danas je sasvim uobičajeno da istaknute desničarske figure na Zapadu budu sve ono što se, u ime ličnih prava i sloboda, kosi sa „tradicijom”: homoseksualci, vegani, budisti, posvećenici transcendentalne meditacije. Pred irski referendum o ukidanju propisa koji je suštinski zabranjivao abortus, Katolička crkva je ostala gotovo nema a konzervativci se nisu pozivali na njeno učenje nego su govorili kako se moraju poštovati prava – fetusa, naravno. Na isti način je dobar deo desnice mržnju prema drugim rasama i verama maskirao pričama kako se oni moraju potisnuti jer ugrožavaju prava žena i zapadni liberalizam.
Garantovani prihod za bogate: Ostajući u tom duhu, najvažnija lekcija koju su konzervativci naučili od levičarskih i liberalnih nemira iz maja 1968. jeste ona koja je krajnja desnica prigrlila još pred Drugi svetski rat: podilaženje siromašnima, uz podsticanje ksenofobije. Francuski identitarijanci, koji se smatraju žrtvama protesta od pre pet decenija, još pre 15 godina su beskućnicima delili supu od svinjetine kako ne bi pomogli i Jevrejima i muslimanima. Nova italijanska vlada planira da uvede garantovani prihod za sve koji su socijalno ugroženi, za šta se ozbiljno sumnja da novca neće biti, ali i neku vrstu garantovanog prihoda za bogate. Uz manje korekcije, na snagu će stupiti ona vrsta poreza koju je Liga zagovarala godinama, dok je još bila neskriveno autošovinistička stranka željna da imućni sever zemlje, i takvim finansijskim sistemom i drugim metodama, učini još bogatijim u iščekivanju dana kada će se moći otcepiti od siromašnog juga. U međuvremenu, jug će zajedno sa severom izbacivati migrante iz Italije, dok i na njega ne dođe red da bude odstranjen.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
