Нуклеарна одбрана на ел-ес-дију
Залуд је Шведској да својим грађанима дели брошуре о томе како да у случају рата нађу храну и лекове и све што им је неопходно да преживе, залуд све то кад се за одбрану и они и цела Европа ослањају на америчку армију, у којој је и међу онима што надзиру нуклеарне пројектиле нађена група војника која је дуге дане у бази у Вајомингу прекраћивала узимањем тешке психоделичне дроге ел-ес-ди. И тај је екстравагантни одушак, рискантан и по ноћног чувара неког запуштеног циркуса, засењен непредвидивим понашањем америчког врховног команданта, Доналда Трампа, који никако да се одлучи да ли да буде миротворац или велики ратник, ваљда зато што му ни једно ни друго не пристаје.
Феудални мултилатерализам: Без припреме Трамп заказује и потом, на прву, сасвим очекивану провокацију, хировито отказује преговоре о атомским бомбама Северне Кореје, да би на крају ипак дозволио могућност да буду одржани. Блиски исток гура у трку у нуклеарном наоружавању. Кину, Европу и оба америчка континента увлачи у вишестрани трговински рат. Успут, и Кина прелетима бомбардера кадрих да понесу атомске бомбе оцртава своју недодирљиву интересну сферу на Пацифику, као што су и САД и Русија, у Украјини и на другим местима, још раније почели да ударају белеге на туђим територијама које сматрају сопственим феудима.
Ако је америчка војна хегемонија, у много чему неоколонијалистичка, била погрешна, и овај мултилатерализам који се свету спрема изгледа да неће бити пробој ка дуго недосањаној будућности, напредак ка коначном уважавању потреба свих држава и мирном дипломатском усаглашавању. Враћамо се у прошлост, у најгори облик „мултилатерализма”, у оружјем одржавану и непрекидно дрхтаву равнотежу сила у каквој се Европа вековима ломила док се није распала у продуженом светском рату од 1914. до 1945. године.
Мајске издаје: У том новом-старом светском хаосу, Европи може бити на морбидну утеху то што је, ако је веровати десничарима, ионако пропала пре тачно 50 година, током мајских протеста 1968. Док левичари још запомажу како је тада средња класа издала раднике, јер се задовољила ширењем личних слобода и себичног хедонизма, а радници издали сами себе, пошто су узели повећане наднице и помирили се с капитализмом, конзервативци и даље не могу никоме да опросте ондашњи раскид с „традиционалним друштвом”.
Ипак, нису се само либерали и радници опет уклопили у „систем”, помажући му да створи савременији механизам експлоатације, у којем се запосленима као слобода за какву су се борили нуде удобно дизајнирани ентеријер или могућност да раде од куће, али их терају да мењају послове бесомучно, све док се та слобода већини не разоткрије као потпуна несигурност. И десничари су, наиме, преузели штошта од наслеђа маја 1968.
Данас је сасвим уобичајено да истакнуте десничарске фигуре на Западу буду све оно што се, у име личних права и слобода, коси са „традицијом”: хомосексуалци, вегани, будисти, посвећеници трансценденталне медитације. Пред ирски референдум о укидању прописа који је суштински забрањивао абортус, Католичка црква је остала готово нема а конзервативци се нису позивали на њено учење него су говорили како се морају поштовати права – фетуса, наравно. На исти начин је добар део деснице мржњу према другим расама и верама маскирао причама како се они морају потиснути јер угрожавају права жена и западни либерализам.
Гарантовани приход за богате: Остајући у том духу, најважнија лекција коју су конзервативци научили од левичарских и либералних немира из маја 1968. јесте она која је крајња десница пригрлила још пред Други светски рат: подилажење сиромашнима, уз подстицање ксенофобије. Француски идентитаријанци, који се сматрају жртвама протеста од пре пет деценија, још пре 15 година су бескућницима делили супу од свињетине како не би помогли и Јеврејима и муслиманима. Нова италијанска влада планира да уведе гарантовани приход за све који су социјално угрожени, за шта се озбиљно сумња да новца неће бити, али и неку врсту гарантованог прихода за богате. Уз мање корекције, на снагу ће ступити она врста пореза коју је Лига заговарала годинама, док је још била нескривено аутошовинистичка странка жељна да имућни север земље, и таквим финансијским системом и другим методама, учини још богатијим у ишчекивању дана када ће се моћи отцепити од сиромашног југа. У међувремену, југ ће заједно са севером избацивати мигранте из Италије, док и на њега не дође ред да буде одстрањен.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
