Student iz Ni­ša i nje­gov rođendan

Vo­leo bih da se sva­ko u svom ži­vo­tu bar ma­lo po­sve­ti lju­di­ma ko­ji je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem, po­ro­di­ca­ma bez ika­kvih ili s mi­ni­mal­nim me­seč­nim pri­ma­nji­ma, a ko­je ipak vo­de ve­li­ku bri­gu o svo­joj de­ci i ko­je ško­lu­ju svo­je de­ča­ke i de­voj­či­ce ko­ji po­sti­žu iz­u­zet­ne re­zul­ta­te i u re­dov­nom uče­nju, ali i na tak­mi­če­nji­ma. Bio sam u pri­li­ci ovih maj­skih da­na da iz­ve­sno vre­me pro­ve­dem u ova­kvim po­ro­di­ca­ma, da bo­ra­ve­ći kod njih vi­dim ka­ko ži­ve i da se uve­rim da nji­ma ni­ka­da i ni­šta ni­je te­ško i po­red ve­li­ke ne­ma­šti­ne s ko­jom su su­o­če­ni.

Ka­ko sam se ja ose­ćao i za­što mi je su­za u jed­nom tre­nut­ku kre­nu­la iz oka naj­bo­lje mo­že da po­sve­do­či do­ga­đaj iz jed­ne od tih si­ro­ma­šnih po­ro­di­ca. Ka­da su uz iz­u­zet­nu ra­dost i odu­še­vlje­nje ma­li­ša­ni pre­gle­da­li po­klo­ne ko­je sam sa sa­rad­ni­ci­ma do­neo, jed­na de­voj­či­ca mi je pri­šla i po­klo­ni­la čo­ko­la­du ko­ju je, sa­znav­ši da do­la­zi­mo, sa svo­jim bra­tom i ro­di­te­lji­ma ku­pi­la za me­ne – is­pri­čao je Jo­van Mi­lić. 

U svo­joj hu­ma­noj mi­si­ji ovaj mla­di čo­vek i ve­li­ki pri­mer od­ra­sli­ma po­klo­nio je čla­no­vi­ma 22 po­ro­di­ce na ju­gu Sr­bi­je sko­ro hi­lja­du ki­lo­gra­ma hra­ne i na­mir­ni­ca, do­sta gar­de­ro­be za de­cu i od­ra­sle, obu­ću i mno­go to­ga dru­gog što je neo­p­hod­no za iole nor­ma­lan ži­vot.

Zna­čaj­nu ulo­gu u ovoj ak­ci­ji ima­li su i svi osta­li čla­no­vi or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je ovaj ni­ški stu­dent hu­ma­ni­ta­rac osno­vao pre ne­ko­li­ko go­di­na, a on sam po­seb­no se za uče­šće u pri­ku­plja­nju po­mo­ći si­ro­ma­šni­ma za­hva­lio uče­ni­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma i za­po­sle­ni­ma u ško­li „Kre­a­tiv­no pe­ro” u Be­o­gra­du. Ova obra­zov­na usta­no­va je za ma­li­ša­ne ko­je je po­mo­gao Jo­van iz­dvo­ji­la mno­go gar­de­ro­be pri­ku­plje­ne zi­mus u ak­ci­ji „Svi smo mi De­da Mraz”. Ka­ko sam ka­že, i nje­go­vi broj­ni pri­ja­te­lji, po­zna­ni­ci iz Ni­ša i oko­li­ne, po­mo­gli su ka­ko bi uspe­šno or­ga­ni­zo­vao ovu ak­ci­ju.

Jo­van Mi­lić je mla­di čo­vek ko­ji je na se­be skre­nuo pa­žnju još pre ne­ko­li­ko go­di­na kao sred­njo­ško­lac svo­jim ve­li­kim an­ga­žo­va­njem na broj­nim pro­jek­ti­ma ko­jim su afir­mi­sa­ni i po­pu­la­ri­zo­va­ni Ni­ša i Sr­bi­ja. Za to je 2013. go­di­ne do­bio „Je­da­na­e­sto­ja­nu­ar­sku na­gra­du”, od­no­sno naj­vi­še grad­sko pri­zna­nje Ni­ša. A ne­dav­no je no­mi­no­van za na­gra­du Uje­di­nje­nih na­ci­ja za uspe­šno re­a­li­zo­va­ne ak­tiv­no­sti na po­lju ljud­skih pra­va i pr­vi je kan­di­dat za ovo pri­zna­nje iz Sr­bi­je.

Ako bu­de na­gra­đen u UN po­sta­će je­dan od naj­mla­đih do­bit­ni­ka ovog pre­sti­žnog pri­zna­nja na pla­ne­ti.