Plate već deceniju stagniraju
Prosečna plata u Srbiji iznosi 422 evra i među najnižima je u regionu. Ovaj podatak nedavno je objavio „Demostat”, a njihovo istraživanje pokazuje da niže zarade od nas, u susedstvu, imaju jedino Makedonci i Albanci, čiji dohoci su nešto malo veći od 370 evra. I autori „Kvartalnog monitora”, publikacija koju izdaje Ekonomski fakultet, nedavno su se bavili ovom problematikom i dobili isti rezultat.
U 2017. godini prosečna zarada u Srbiji iznosila je 404 evra, a manje od nas zarađivali su samo Albanci i Makedonci.
Ono što mnogo zabrinjava je što autori ovog ekonomskog biltena navode da „u kriznom i postkriznom periodu, od 2009. do 2017. godine, realne prosečne neto zarade stagniraju”. Analitičari navode i konkretne podatke prema kojima su tokom protekle decenije realne plate porasle nešto manje od jedan odsto. To znači da su zarade, kad se odbije uticaj inflacije, godišnje rasle zanemarljivih 0,07 odsto.
Odgovor na pitanje zašto nije bilo poboljšanja kada je o životnom standardu reč vrlo je jednostavan. Zato što tokom protekle decenije nije bilo ni privrednog rasta. Odnosno, Srbija je tek u 2017. godinu ušla sa većim nivoom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od onog koji je imala 2008. godine, odnosno pre krize.
Podaci Ministarstva finansija, nedvosmisleno to potvrđuju. Na kraju 2008. godine, dakle pre nego što je Srbiju zapljusnula svetska finansijska kriza, naš BDP, odnosno sve ono što građani i privreda stvore za godinu dana, iznosio je 33,7 milijardi evra. Već sledeće godine skliznuli smo pa je naš BDP bio 30,65 milijardi. U poslednjoj deceniji najniže smo pali 2010. godine (29,77 milijardi) i iz te rupe izašli smo tek na početku 2017. godine.
Sve to u prevodu znači da nema rasta standarda bez privrednog rasta. Uprkos svim pomacima na svim referentnim listama, Srbija minulih godina nije napravila pomak kada je o rastu životnog standarda reč.
Prošle godine naš rast dostigao je skromnih 1,9 odsto, a rezultat iz prvog tromesečja ove godine (4,5 odsto) je ohrabrujuće dobra vest. Pitanje je, ipak, da li će se takav trend i nastaviti. Ove godine očekuje se da će rast BDP-a, u zavisnosti od toga ko računa iznositi od 3,5 do 4,5 odsto. Ministarstvo finansija, Narodna banka Srbije i Međunarodni monetarni fond projektovali su da će do kraja godine rast ekonomske aktivnosti iznositi 3,5 odsto. Fiskalni savet očekuje četiri, a predsednik Aleksandar Vučić nedavno je izneo još ambiciozniju prognozu. Prisustvujući Poslovnom forumu Srbija – Severna Rajna-Vestfalija, istakao je da će Srbija ove godine imati rast između 3,8 i četiri odsto.
Budžetom za ovu godinu plate su već povećane, u proseku šest odsto realno, a devet nominalno. Kako je najavljeno, očekuje se da do kraja godine lični dohoci još jednom budu povećani – uprkos protivljenju bivšeg ministra finansija Dušana Vujovića i stručne javnosti.
Gordana Matković iz Centra za liberalno demokratske studije, kaže da je osim kretanja zarada, važan pokazatelj životnog standarda i kretanje formalne zaposlenosti.
– Ako se zarada u domaćinstvu deli kao prihod, onda nije važno samo koliko ona iznosi, već i koliko ljudi radi. Odnosno, mogu plate biti niske, ako raste zaposlenost onda će porasti i životni standard. Tu pre svega mislim na rast formalne zaposlenosti i na radnike koji rade puno radno vreme u formalnoj ekonomiji – kaže naša sagovornica.
Na pitanje kako to da impresivni fiskalni rezultati i uređivanje javnih finansija, o kome govore MMF i Svetska banka, nisu za rezultat imali i privredni rast i veći standard, naša sagovornica odgovara:
– To što su javne finansije sada uređene je samo jedan par rukava. Dobro je to što smo uštedeli i smanjili neke rashode, jer se zna koje sve posledice ima visok nivo javnog duga. Ali, sada je važan ovaj drugi par rukava. Odnosno, kako obezbediti i podstaći rast i razvoj da bi to kao krajnji rezultat imalo rast standarda – zaključuje naša sagovornica.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
