Sreda, 08.07.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vukovo delo na evropskim jezicima

Izbor iz opusa Vuka Stefanovića Karadžića od sada i na engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom
Vukovo delo na evropskim jezicima
Са јучерашњег представљања монографија у Вуковој задужбини (Фото А. Васиљевић)

Savremeni čitalac u Evropi sada može da se upozna sa izborom iz dela Vuka Stefanovića Karadžića. U Vukovoj zadužbini juče su predstavljene monografije na engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku u kojima su sadržani biseri srpske usmene narodne baštine Vuka Karadžića. Time se srpska usmena narodna baština stavlja u kontekst svetske književnosti.

Knjige sadrže hronologiju Vukovog života i rada, njegova poetička načela, tekst o ulozi Vukovih pevača, odrednice iz Srpskog rječnika, izbor iz poezije i žanrova kojima se Vuk bavio, njegovu prepisku sa savremenicima (Gete, Kopitar, Grim, Sreznevski, Šiškov, Adelung, Dozon...), recepciju Vukovog dela o kojoj su pisali strani istraživači (Gezeman, Bauring, Kulakovski, Safronov, Vilson, Vinogradov, Šubert...). U knjigama su se našli i dosadašnji prevodi naše poezije koje su preveli Gete, Puškin, Malarme, Tereza Albertina Luiza fon Jakob, Ana Ahmatova...

Profesor Filološkog fakulteta Boško Suvajdžić, koji je priređivač knjiga, rekao je da ove monografije imaju nacionalnu i društvenu misiju. Naglasio je da je Vuk Karadžić bio čovek koji je išao ispred svog vremena, da je imao kritički i samokritički duh, dodajući da je danas Vuk potrebniji nama, nego što smo mi Vuku.

Glavni urednici knjige su Nada Milošević Đorđević, Miodrag Maticki, Petar Bunjak, Slobodan Grubačić, izvršni urednik Mina Đurić. Knjigu je na nemački prevela Anet Đurović, profesor sa Filološkog fakulteta, na ruski Ekaterina Ivanovna Jakuškina, uz redaktora prevoda profesorku Marinu Petković, na engleski profesor Ivana Trbojević i Sandra Josipović, a na francuski Brižit Mladenović, redaktor prevoda je profesorka Jelena Novaković.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević juče je podsetio da se ove godine navršava 200. godišnjica prvog Vukovog celovitog leksikografskog dela, Srpskog rječnika.

– U Srpskom rječniku iz 1818. godine Vuk je sakupio sve reči koje je poneo iz svoga zavičaja, iz Tršića u Jadru. Sabrao je 26.000 reči koje je sam znao. Već drugo izdanje njegovog Srpskog rječnika, izdato u saradnji sa Đurom Daničićem 1852. godine, sabralo je gotovo dvostruko više reči, sakupljenih sa svih srpskih strana, od tadašnjih Srba sva tri zakona. Znalci su nas odavno uputili da je Vukov rečnik više od rečnika, da predstavlja enciklopediju narodnog života. Nadamo se da će ova izvrsna izdanja postići svoj kulturni cilj, da će obnoviti i osnažiti zanimanje inostrane kulturne i naučne javnosti za ono što je Vasko Popa nazivao „naša klasika, jedina i prava” – rekao je Vladan Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, Karadžićevo delo je legitimacija našeg naroda ne samo pred drugima, koji nas nedovoljno poznaju, nego i pred nama samima „koji smo skloni zaboravu i samozanemarivanju”. Ministar je podsetio da je u Vukovo doba njegov rad bio prihvaćeniji od strane vodećih duhova Evrope nego u našoj sredini, opterećenoj raznim predrasudama, ali i realnim oprezima u svom naporu za održanje i oslobođenje.

– Bolje će nas, uz ova izdanja, razumeti i dobronamerni stranci nakon svih falsifikata koji su o nama, pa i o Vuku kao našem temelju, u dugom i bespoštednom propagandnom ratu protiv Srba iznošeni i dalje se proturaju. Vuk je živa baština koju treba učiniti još prisutnijom. Ni više ni manje od toga – rekao je Vukosavljević.

Knjige su objavljene pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a izdavači su Vukova zadužbina i Čigoja štampa. Na naslovnim stranama monografija nalaze se dela Paje Jovanovića.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@Kosta
Pa to je valjda dovoljno poznato da nisu prevodili samo srpske pesme i da su prevodili narodne pesme raznih naroda jer im se dopadala narodna poezija uopšte. Poznat je kontekst, poznati su dokumenti, o tome se piše valjda sto godina. Ovde je reč o tome da su objavljeni prevodi Vukove zbirke a da komentator piše po principu "oni drumom a ja šumom". Inače, šta je to "službena istina"?
Коста
Ако је "довољно познато", како тврдите, зашто се то нигде не спомиње? Спомиње се само да су Гете и други били очарани српским нарондим песмама као некој врсти кулуторног униката на свету. Какве везе имају народне песме неписменог народа са стандарндим језиком или новом азбуком, и какав је то "књижевни" језик који је имао свега 22,000 речи?! Наравно, та веза не постоји. Иницјатива, спровођење и успех реформе српског језика створен је превасходно спроведен у корист Аустрије, а не Срба! Наравно, Беч није могао знати да Аусторугарска Монархија неће имати сувише користи од тог успеха, и да ће нестати само пола века касније. Службена истина о Вуку и његовом делу је створена од вуковаца да би се нешто штетно по Србе представило као корисно, па и неопхдно и да би се искоритисло за друге сврхе. Ако већ себе представљате да занте о чему говорите онда се немојте претварати да не знате о чему је реч ка се каже "службена истина" о недотицљивом Вуком миту.
Коста
Министар Вукосављевић каже да се потурају фалсификати у дугом и беспоштедном пропагандном рату против Срба и Вука. Било би добро да је споменуо бар неке. У исто време тврди, као чињеницу, да је Вук за Рјечник 1818. "сакупио све речи које је понео из свога завичаја, из Тршића у Јадру. Сабрао је 26.000 речи које је сам знао." Има на претек доказа из преписака Вука с Копитарем, да је заj тај Рјечник Вук користио шокачке лексиконе које је тражио и добио од Копитара. Наравно, шокачки изрази нису из Тршића, а велики број речи, по сопственом признању, Вук је сам стварао иако их никада није чуо. Друге је позајмљивао као нп. реч /предговор/ који је узео из кајкваског. Слажем се с г. Вукосављевићем да има много фалсификата о Вуку, али нису сви једнострани. И вуковци су потурали и потурају своје. Зато је крајње потребна строго чињенична и документована отоврена дебата о Вуковом миту и делу, која је на жалост до данас онемогућена "службеном истином" о њему.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Шта ће ово бити? Треба похвалити, али.....??? Кад су се толико потрудили, зашто не и на кинеском, толико их је дошло, а тек ће.
Коста
Можда је требало и додати да -- 150 година после непотребне бечке рефроме коју је Вук спровео -- ниједна друга нација на свету није применила његове идеје, да је српски језик данас рашћерећен на четири стандардна облика (два изговора и две азбуке), да је неписменост у народу катастрофална, да у српском данас има најмање српског, и да се нацонално српско писмо једва одржава на животу.
Коста
Нетачно. Пре черечења српског Вуковом реформом није било могуће од српског стварати друге језике, нити их међусобно мешати.
Jelena Drasko
Upravo zato sto je "rascerecen na cetiri standardna oblika" - zato ce srpski jezik i opstati.
Драгољуб Збиљић
И овом подесном приликом вероватно нико од стручњаку на скупу није објаснио како и зашто се догодило да Срби изгубе 90 одсто свога ћириличког писма у саставу какав им је оставио Вук Караџић. И није знао или хтео да објасни који је једини могући начин да се врати живот српској ћирилици у српском језику, што је судбоносно важно за очување српског националног и културног идентитета, па и српског образа, на крају.
Коста
@Marko -- И та прича има дургу страну. По речима Јернеја Копитара још из 1811. (дакле пре Вуковог доласка у Беч) Гете, Хердер, итд. су већ преводили "народне песме Хрвата." (!) То само указује да се Гете, Грим, Хердер, итд. нису бавили тим народим песмама јер су веровали да су српске већ зато што су им се допале. Преводили су и друге песме. За Копитара те су песме биле важне из другог разлога -- у то доба службена наука је тај језик сматрала "илирским", а спорно је било за Беч што је велики део тих "Илира" био православан, које је (још од марије Терезије) требало "вратити" у "католичку већину." А то није било могуче без језичке реформе за Србе. Зато је особито важно да се цела прича о Вуку, па и приче о Гриму, Гетеу итд. ставе у оговоарајући контекст на оснву оригиналних докумената, а не култски, митски, или преко нечијих личних тумачења и службених истина.
Marko
A kakve veze to ima s prevodom srpskih narodnih pesama?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.