Vukovo delo na evropskim jezicima

Profesor Filološkog fakulteta Boško Suvajdžić, koji je priređivač knjiga, rekao je da ove monografije imaju nacionalnu i društvenu misiju. Naglasio je da je Vuk Karadžić bio čovek koji je išao ispred svog vremena, da je imao kritički i samokritički duh, dodajući da je danas Vuk potrebniji nama, nego što smo mi Vuku.

Glavni urednici knjige su Nada Milošević Đorđević, Miodrag Maticki, Petar Bunjak, Slobodan Grubačić, izvršni urednik Mina Đurić. Knjigu je na nemački prevela Anet Đurović, profesor sa Filološkog fakulteta, na ruski Ekaterina Ivanovna Jakuškina, uz redaktora prevoda profesorku Marinu Petković, na engleski profesor Ivana Trbojević i Sandra Josipović, a na francuski Brižit Mladenović, redaktor prevoda je profesorka Jelena Novaković.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević juče je podsetio da se ove godine navršava 200. godišnjica prvog Vukovog celovitog leksikografskog dela, Srpskog rječnika.

– U Srpskom rječniku iz 1818. godine Vuk je sakupio sve reči koje je poneo iz svoga zavičaja, iz Tršića u Jadru. Sabrao je 26.000 reči koje je sam znao. Već drugo izdanje njegovog Srpskog rječnika, izdato u saradnji sa Đurom Daničićem 1852. godine, sabralo je gotovo dvostruko više reči, sakupljenih sa svih srpskih strana, od tadašnjih Srba sva tri zakona. Znalci su nas odavno uputili da je Vukov rečnik više od rečnika, da predstavlja enciklopediju narodnog života. Nadamo se da će ova izvrsna izdanja postići svoj kulturni cilj, da će obnoviti i osnažiti zanimanje inostrane kulturne i naučne javnosti za ono što je Vasko Popa nazivao „naša klasika, jedina i prava” – rekao je Vladan Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, Karadžićevo delo je legitimacija našeg naroda ne samo pred drugima, koji nas nedovoljno poznaju, nego i pred nama samima „koji smo skloni zaboravu i samozanemarivanju”. Ministar je podsetio da je u Vukovo doba njegov rad bio prihvaćeniji od strane vodećih duhova Evrope nego u našoj sredini, opterećenoj raznim predrasudama, ali i realnim oprezima u svom naporu za održanje i oslobođenje.

– Bolje će nas, uz ova izdanja, razumeti i dobronamerni stranci nakon svih falsifikata koji su o nama, pa i o Vuku kao našem temelju, u dugom i bespoštednom propagandnom ratu protiv Srba iznošeni i dalje se proturaju. Vuk je živa baština koju treba učiniti još prisutnijom. Ni više ni manje od toga – rekao je Vukosavljević.

Knjige su objavljene pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a izdavači su Vukova zadužbina i Čigoja štampa. Na naslovnim stranama monografija nalaze se dela Paje Jovanovića.