Borba paralelnih država u Rumuniji na vrhuncu
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Svojom presudom od 30. maja rumunski ustavni sud podmetnuo je bombu pod sveukupne političke prilike u zemlji. On je izbacio iz igre predsednika Klausa Johanisa i potvrdio pravo ministra pravde Tudorela Toadera da smenjuje tužioce. Ta se presuda zasniva na ustavnoj odredbi da se tužilaštvo nalazi „pod autoritetom ministarstva pravde”.
Ovde se tvrdi da je ovom odlukom Ustavnog suda zapečaćena sudbina šefice Nacionalne uprave za borbu protiv korupcije (DNA) Laure Kodruce Keveši, čije je smenjivanje tražio ministar pravde Toader, optužujući je za kršenje ustava. Kevešijeva se našla u centru dubokog sukoba između predsednika i vlade. Johanis naglašava da ona odlično radi svoj posao, dok vlada, koja je drugačije politički obojena, govori o velikom zlu koje rumunskom društvu donosi Kevešijeva na čelu DNA, koji se, kako ocenjuju, izrodio u pravu političku inkviziciju.
Onog trenutka kada se prošle godine konstatovalo da DNA pokušava da neustavno kontroliše rad vlade, izbio je skandal oko delatnosti te institucije. Tada se uvidelo da onaj ko drži DNA u svojim rukama – drži vlast u zemlji. To jest, da u Rumuniji postoje dve paralelne države – ona koju predvodi DNA i ona koja sluša vladu. Između te dve države nastala je borba koja se odražavala na čitav politički život u zemlji.
Sistem dveju paralelnih država osnovao je pre desetak godina predsednik Trajan Basesku. Boreći se sa njemu neposlušnom socijaldemokratskom vladom, Basesku je u igru uključio Nacionalnu bezbednosnu službu (SRI) stavivši je u spregu sa sudskim organima i sa tužilaštvom. Odnosno, spojio je rad SRI i DNA.
Oslanjajući se na moćni SRI, Nacionalna uprava za suzbijanje korupcije postala je bog i batina u zemlji. Pred sud je izvodila stotine ljudi, naročito Baseskuove protivnike.
Svemu tome je dat pravni okvir tako što je SRI sklapao tajne protokole o „zvaničnoj” saradnji sa sudskim organima, tužilaštvom, Vrhovnim većem magistrature, poreskim upravama i drugim državnim ustanovama. SRI je njima stavljao na raspolaganje svoje informacije o pojedinim osobama, s tim da mu „protokolarni” partneri obavezno saopštavaju kako su one iskorišćene. Tako se stiglo do toga da SRI učestvuje u odvijanju sudskih procesa i određivanja kazni. A to se duboko kosilo sa zakonima.
U tome se išlo dotle da su stvarane „mešovite ekipe” na lokalnom planu, koje su određivale neugodne ljude za „odstrel”. DNA je postala politička policija. Šefica DNA javno se hvalila (sasvim nedavno i u OUN) velikim brojem uhapšenih i osuđenih „korupcionaša” – jednim premijerom, više ministara i članova parlamenta, sudija, poslovnih ljudi. Dobijala je i strana odlikovanja.
Po dolasku na vlast (2014), predsednik Johanis je nasledio Baseskuov sistem paralelnih država i uzeo ga pod svoje okrilje. U međuvremenu je DNA izazvao politički otpor. Na videlo je isplivalo postojanje pomenutih protokola sa SRI. Njihovo obelodanjivanje je izazvalo pravu pometnju u rumunskom političkom životu. Neki od učesnika sudskih lakrdija počeli su da iznose na videlo kako su fabrikovane optužbe, kako su se vršila prisluškivanja i svakojake prinude, kako su sudije držane u strahu i pod ucenama. Došlo je i do smene izvršnog direktora SRI, generala Koldee.
Specijalni odbor poslaničkog doma rumunskog parlamenta pokrenuo je istraživanje posledica sprege između DNA i SRI. Posle toga sudije su, samo u prvih pet meseci ove godine, odbacile 112 krivičnih dosijea DNA i izrekle 89 oslobađajućih presuda osobama koje je tužio DNA.
U tim okolnostima dolazi presuda Ustavnog suda od 30. maja koja obavezuje Johanisa da smeni Kevešijevu, šeficu DNA. Za sada predsednik odbija da to učini pod izgovorom da čeka „obrazloženje presude”. Njemu bliska opoziciona Nacional-liberalna stranka poziva Rumune da izađu na ulice i spreče „uništavanje nezavisnog sudstva”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
