Za Euleksom niko neće žaliti

„Potrebno je obezbediti da Euleks prekine s kršenjem statusne neutralnosti kroz prenošenje nadležnosti, koje su mu od UN privremeno delegirane, na privremene institucije samouprave u pokrajini. Ubuduće od Republike Srbije, kao strane čijim je pristankom omogućeno razmeštanje Euleksa u pokrajini, treba da traži saglasnost za promenu mandata i vremenskog okvira ove misije”, navodi izvor „Politike” iz Nemanjine 11.

Najavljena iz evropskih centara moći kao dobitna kombinacija, koja će primenom evropskih standarda u pravosuđu, carini i policiji uvesti red u kosovsko društvo, misija EU je postala, po mnogim tvrdnjama, najveći izvor korupcije i deo problema koji je pokušavala da reši. Danas gotovo svi peru ruke od njene uloge, a britanski „Gardijan” je ocenio kao „blistav simbol nesposobnosti”, koja je potrošila više od milijardu evra poreskih obveznika Starog kontinenta a nije uspela da procesuira nijedan ratni zločin protiv Srba.

Kada nisu smeli ni mogli da sude Albancima za ratne zločine, sudije i tužioci ove misije su svoje mišiće pokazivali na kradljivcima kokošijih jaja, jabuka, akumulatora i starih automobila, koje su najčešće procesuirali, kako je to ironično konstatovao Andrea Kapusela, bivši italijanski zvaničnik na Kosovu, koji je vodio jedinicu za ekonomske i finansijske poslove pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji u Prištini. U intervjuu za „Politiku” naveo je da od svih slučajeva korupcije na visokom nivou, njih oko 25, kojima se Euleks bavio od 2008, nijedan nije rezultirao osuđivanjem osumnjičenog iz kosovske političke elite.

Dok su evropske sudije prilježno utvrđivale poreklo živine, na čelo kvazidržave Kosovo došli su ljudi koji se u svojim biografijama hvale da su pobili veliki broj Srba, poput Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. Euleks, dakle, nije samo nemo i nemoćno posmatrao nastanak i razvoj jedne mafijaške paradržave, nego je u tome učestvovao. Sada, kada se ta činjenica polako probija u svet, misija EU se povlači. Razloge za to Kapusela vidi u tome što EU i SAD štite kosovske političare na vlasti, što je nazvao „paktom o nenapadanju”. Zapad je, kako on ocenjuje, to učinio kako bi svetu dokazao da je njihov „projekat Kosovo” uspešan.

Kakav je rezultat desetogodišnjeg delovanja Euleksa na Kosovu možda je najbolje opisano u knjizi visokog nemačkog činovnika u finansijskom odeljenju kosovske Međunarodne civilne misije Martina Hajperca „Makijato diplomatija – Kosovo, mrtvi ugao Evrope”, koji je, pružajući brojne činjenice o ogromnim dimenzijama korupcije, na jednom mestu zapisao: „Euleks se svrstava u bezgranični kontinuitet međunarodnog prisustva, čiji akteri nisu imali ni moći ni volje da beskompromisno zaustave korupciju koja je cvetala ma koliko se čovek trudio da je preusmerava. U jednoj takvoj situaciji ni za jednog makijato diplomatu nije na kraće ili duže staze postojala neutralnost. Ko u sve bolnijoj svesti svoje nemoći nije odustao, biva umešan u situaciju.”

Kada je pre deceniju pokrenuta inicijativa, pre svega od onih država koje nisu priznale Kosovo – Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra – da se nađe pravni okvir pomoću koga bi Brisel preuzeo od UN ingerencije nad Kosovom, zvanični Beograd je podržao tu ideju. Tadašnja vlast, predvođena Demokratskom strankom, i pored brojnih kritika i upozorenja opozicije o mogućim štetnim posledicama ideje da se UN maksimalno razvlaste na KiM, na kraju je dozvolila dolazak misije Euleksa. Zanimljivo je da se misiji EU protivila – Priština, kojoj je zapravo u interesu da preuzme ovlašćenja ove misije.

Pravnu podlogu za formiranje Euleksa pružio je plan u šest tačaka koji su potpisali generalni sekretar UN Ban Ki Mun i tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. SB je na sednici 26. novembra 2008. jednoglasno podržao plan generalnog sekretara UN o „rekonfiguraciji Unmika”, čime su otvorena vrata za raspoređivanje misije EU na Kosovu. Kako je tada precizirano, Euleks je trebalo da bude statusno neutralna misija, ali se na terenu vrlo brzo pokazalo da taj princip neće biti sveto pismo za Brisel.

Komentarišući učinak Euleksa, iz Vlade Srbije pitaju koliko je ljudi koji su imali stanarsko pravo na KiM ili onih kojima je oteta privatna imovina dobilo to nazad zahvaljujući radu ove misije. Najveći njen „uspeh” je dvogodišnja farsa od suđenja Oliveru Ivanoviću. Upravo sve što ne valja u misiji Euleksa izašlo je na videlo u suđenju lideru Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda”.

Optužbe za korupciju, proganjanje uzbunjivača i krivotvorenje dokaza pokazuju da su međunarodni tužioci i sudije u pokrajini prihvatili lokalni način ponašanja umesto da uvedu pravne standarde iz zemalja iz kojih su došli. Čak su i mediji iz Prištine postupak protiv Ivanovića ocenili kao bezuspešni „pokušaj građenja kule u vazduhu, ali bez ikakvog temelja”. Kada se uzme u obzir i raspoloženje u Prištini, deluje kao da će Euleks svoj posao završiti kao misija za kojom niko neće zažaliti.

Zaštita svedoka – jedan policajac s vučjakom

Sagovornici „Politike” iz Prištine slikovito su objasnili kako izgleda zaštita svedoka na Kosovu, koju je obavljao Euleks. Svedoka bi „štitili” u kući u centru Prištine, ispred koje bi postavili policajca s vučjakom. Kada bi novinari pitali policajca koji čuva kuću ko se u njoj nalazi, dobijali bi odgovor o kojoj je osobi reč, iz kojeg je mesta i u kojem je postupku svedok. Na kraju su se svi svedoci brzo predomislili i promenili iskaz pred sudom.

To je verovatno i razlog zašto je izvestilac Saveta Evrope Dik Marti rekao da nikakve osetljive informacije, kao što su identitet svedoka i njihove izjave, neće ustupiti sve dok ne budu postojale „apsolutne garancije” da će se informacije strogo čuvati. Posebno je apostrofirao nesposobnost Euleksa da razvije instrumente za sprovođenje zaštite identiteta svedoka ili sprečavanje da procure obaveštajni izveštaji.

Nerešeni masakri – Goraždevac i Staro Gracko

Kao krunski dokaz nesposobnosti sudova Euleksa Srbi navode nerazrešen zločin u metohijskom mestu Goraždevac kada su 13. avgusta 2003. godine ubijena dvojica dečaka, a ranjena četvorica, dok su se kupala u Bistrici. Lokalni Albanci, prema mnogim tvrdnjama, vrlo dobro znaju ko su ubice, a zvanično za ovaj zločin bilo je osumnjičenih, ali uprkos tome, nije podignuta nijedna optužnica, a postupak je zatvoren kao nerešen. Beograd je zvanično više puta tražio od Euleksa da ponovo otvori istragu, ali je sve ostalo na zahtevima. Dalje od otvaranja istrage nije se došlo ni kada je reč o ubistvu srpskih žetelaca u Starom Grackom, kao i kada su u pitanju brojne nerazjašnjene otmice. Da skandal bude još veći, neki od predmeta ratnih zločina nad Srbima od sredine juna će preći u ruke kosovskog pravosuđa koje se do sada isticalo u tajnim optužnicama na kojima se nalaze Srbi povratnici.

Slučaj „Bamije” – zemljotres od koga je i Brisel podrhtavao

Najjači udarac po svoj kredibilitet ova misija je doživela u novembru 2014. godine, kada je prištinski list „Koha ditore” objavio da je Euleksov tužilac Britanka Marija Bamije pribavila dokaze kako su dvojica visokih zvaničnika Euleksa primila mito da bi zatvorila najmanje tri velika kriminalna slučaja. Britanski „Gardijan” tada je njene navode ocenio kao „zemljotres čije je epicentar u Prištini, u sedištu Euleksa, ali da tlo podrhtava u Briselu”. Bamijeova je obelodanila da je Odeljenje za borbu protiv korupcije, prisluškujući učesnike nekoliko kriminalnih operacija, presrelo i razgovore glavnog tužioca Euleksa Jaroslave Novotne i predsednika skupštine sudija Euleksa Frančeska Florija, koji su se sastajali s različitim posrednicima u cilju zataškavanja teških krivičnih dela. Veruje se da su upravo oni doprineli zatvaranju krivičnog postupka protiv Limaja. Umesto da dobije priznanje za savestan i odgovoran rad, Bamijeova je kažnjena. Prošle godine je suspendovana zbog sumnje da je listu „Koha ditore” predala tajna dokumenta u kojima navodi da su međunarodne sudije na Kosovu u zamenu za novac puštale osumnjičene na slobodu.

Podaci o misiji Euleksa:

* Odluku o aktiviranju misije EU na KiM doneo je Savet ministara EU u Briselu 16. februara 2008. godine, a operativnom je postala u posle 120 dana
* Misija je zvanično odobrena uz saglasnost tadašnje Demokratske stranke i podršku tadašnjeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića na sednici SB UN 26. novembra 2008. godine

* Misija EU na Kosovu na početku je imala oko 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja

* Euleks je nasledio 1.200 slučajeva ratnih zločina, pre svega Albanaca, a posle svega mesec dana je polovinu odmah zatvorio

* Inicirao je oko 100 novih istraga ratnih zločina i doneo je 38 presuda

* Kosovski tužioci će preuzeti nešto manje od 1.000 predmeta ratnih zločina

* Preuzeće i oko 2.000 predmeta koji se odnose na nestale osobe

* Godišnji budžet Euleksa je na početku mandata iznosio 200 miliona evra, ali je poslednjih godina pao na 50 miliona evra