Tamo gde peva Madona, dođe i NATO

Različita su bila viđenja početka globalizacije u svetu. Jurij Poljakov smatra da je to proces koji je oduvek bio prisutan u istoriji, i da se ciklično javlja, a posebno je u vezi sa ovim procesom istakao Francusku buržoasku revoluciju. Kao izrazito štetne posledice globalizacije, Poljakov je izdvojio dvostruke aršine na osnovu kojih se nejednaka pažnja poklanja očuvanju spomenika kulture u svetu, a naročit nemar ispoljava prema srpskim manastirima i spomenicima kulture na Kosovu i Metohiji.

– Bio sam deo ruske delegacije, koja je pre 15 godina boravila na Kosovu i Metohiji, gde su rušene srpske crkve. Naše vozilo su pratili i kamenjem gađali albanski dečaci. Čuvali su nas Indusi sa plavim šlemovima. Tako sam osetio globalizaciju – primetio je Poljakov.

Po njegovom zapažanju, globalizacija je iz vekovnog povezivanja društava pisanjem pisama samo promenila oblik tehnološkim razvojem i prebacila se na Fejsbuk i Tviter.

– Ruski predsednici uglavom su čitali svoje govore, a Gorbačov, kao prvi koji je govorio „bez papira”, razrušio je zemlju. Voleo bih i da Tramp čita govor, koji mu je neko drugi napisao, „sa papira” – dodao je Poljakov.

Emir Kusturica locirao je Holivud, pored figure Elvisa Prislija, kao izvorište industrije globalizacije i proizvodnje antihrišćanskih vrednosti, čiji su rezultat rijaliti programi i šoping molovi. Kao sam udarac đavola Kusturica je opisao tu pomamu negiranja samopoštovanja u ljudima, uronjenim u trans pokretnih slika.

Dejvida Homela inspirisalo je to spominjanje „đavola globalizacije”, što se u Kanadi, kako kaže, ne govori. Homel je podsetio na svoje razgovore sa niškim studentima 1999. godine, koji su ga pitali da li Amerikanci toliko vole Albance da će zbog toga bombardovati Srbiju.

– Rekao sam im da ako žele da se odupru Amerikancima, treba da prestanu da puše. Ali, oni su nastavili s tom navikom – primetio je Homel.

Njegovo je tumačenje da je na američkom kontinentu globalizacija dobila na značaju od osamdesetih godina, kada je kapitalizam uhvatio zalet do neuništivosti. Zaključio je da kapitalizam nema konkurenciju, što može dovesti do toga da sam sebe proždere. Takođe, Homel je opisao situaciju ljudi koji su u Americi izgubili poslove zbog jeftine meksičke radne snage, i masovno se prepustili opijatima i lekovima protiv bolova, što je dovelo do katastrofe javnog zdravlja.

Gunar Kvaran ukazao je na ugroženost jezika kojima govori mali broj ljudi u svetu, na šta je takođe podsetio i ministar Vukosavljević. Kada je reč o savremenoj umetničkoj sceni, Kvaran je primetio da njom ne vladaju vertikalni dominantni stilski modeli, da globalizacija može da znači i razmenu i komunikaciju među umetnicima, da je mnogo onih koji stvaraju izvan zapadnih modela.

Kao jedina žena koja je učestvovala u ovoj diskusiji, Džang Kangkang podvukla je dobru stranu internacionalizacije, a to je Olimpijski pokret koji stvara atmosferu jednakosti. Ona se setila svog boravka u Jugoslaviji, pre 30 godina, i utiska koji su Kinezi imali o toj bivšoj državi, kao bliskoj Zapadu.

Fransisko Lopez Sača globalizaciju je uporedio sa procesom kolonizacije, koji je počeo Kolumbovim dolaskom u Ameriku i gubljenjem autonomije starosedelaca. Kao suštinski akt protivljenja tom problemu Lopez Sača naveo je čuvanje kompleksnosti ljudske vrste i života, koji se ne mogu zameniti novcem.

Po rečima našeg pisca Vladimira Pištala, koji je i profesor svetske istorije na univerzitetu u Masačusetsu, Ivo Andrić je „globalizovao” srpsku kulturu kada je dobio Nobelovu nagradu, što čini svako svetski poznato umetničko delo. Kao razlog zbog kojeg je Gavrilo Princip demonizovan na zapadu, on je naveo to što je Princip antikolonijalni heroj u naše vreme neokolonijalizma.