Pomirenje ima cenu

– Jedna od stvari koje sam naučio je da moramo da budemo veoma samosvesni kada pitamo i odgovaramo na ovakva pitanja. Prvo moramo da pogledamo u svoja srca. Onda možemo da se osvrnemo unazad čak i na događaje koji su se odvijali pre dvadeset, trideset, četrdeset godina, kada je velika šteta učinjena, a priroda rata je takva da je nepravedan, čak i kada se borimo za dobru stvar – odgovorio je Velbi.

On je naglasio da ne govori o događajima tokom devedesetih godina prošlog veka, već da govori o bilo kojem ratu.

– Čak i kada se borimo za dobro, činimo grozne stvari u ratu. Okrutnost je priroda rata. Tako da moramo da počnemo da prihvatamo vrline koje su u nama i moramo da se pitamo šta je potrebno za pomirenje. A ono što nam je potrebno jeste vreme, dosta vremena, iskrena diskusija, integritet u prihvatanju, kako svojih, tako i grešaka drugih. Lako je reći: drugi su krivi, oni su započeli. Moramo da počnemo sa onim što je u nama i zapitamo se šta je potrebno da bismo oprostili onima koji su nam naudili. Znam iz ličnog iskustva, iz događaja koji se desio pre 35 godina, na ovaj dan. Najbolniji događaj u mom životu. Mržnja i ogorčenost je nešto sa čime se borite svakog dana. Pomirenje ima cenu. To je put kroz kamen i trnje na kojem moramo da sadimo cveće i ruže. Teško je. Tu moramo da počnemo – istakao je kenterberijski nadbiskup.

Duhovni vođa anglikanaca, koji je nedavno venčao princa Harija i Megan Markl, kao učesnik globalnog spektakla u kapeli Svetog Đorđa u dvorcu Vindzor, došao je u Srbiju na Generalnu skupštinu Konferencije evropskih crkava. Bio je istinska zvezda važnog skupa, jer Konferencija okuplja 116 pravoslavnih, protestantskih, anglikanskih i starokatoličkih crkava iz svih zemalja Evrope, a činjenica da se održava u Novom Sadu, na teritoriji Eparhije bačke, čini veliku čast SPC, kako je na otvaranju istakao patrijarh Irinej.

Biografija šezdesetdvogodišnjeg duhovnog vođe Anglikanske crkve, čiji je poglavar kraljica Elizabeta Druga, bila bi idealan scenario za visokobudžetni film, jer je njegovo duhovno prosvetljenje bljesnulo nakon izuzetno uspešne menadžerske karijere u poslovima sa naftom. Pored toga što je njegov prelazak iz korporacijskog u verski sektor bio iznenađujući, i uspon u Hristovom svetu bio je izuzetno brz, te su vodeće londonske kladionice obustavile klađenje na njegovo imenovanje za kenterberijskog nadbiskupa. Kladionice nikada ne greše, naročito kada u računarima koji obračunavaju kvote postoje podaci da je Velbi bio školski drug tadašnjeg premijera Dejvida Kamerona i još nekoliko pripadnika plemstva i političkog establišmenta.

Nekoliko godina posle njegovog izbora pokazalo se da su te veze mnogo dublje i da vode sve do kabineta Vinstona Čerčila. Naime, Džastin Velbi otkrio je identitet svog pravog oca nakon testiranja DNK, obavestivši naciju da je saznao da je on zapravo biološki sin ser Entonija Montanja Brauna, poslednjeg Čerčilovog privatnog sekretara.

O istinskom uticaju Velbijevog biološkog oca piše i aktuelni šef diplomatije Velike Britanije Boris Džonson u svojoj knjizi „Faktor Čerčil”. Naime, na jahti Vinstona Čerčila „Kristina” primljen je misteriozni telefonski poziv. Entoni Montanj Braun zamoljen je da okrene „Operatera 17” u Beloj kući.

„Na liniji je bio novi predsednik Džon F. Kenedi, koji je pitao da li bi Čerčil želeo da sedne u predsednički avion i dođe do Vašingtona – da provede nekoliko dana sa DžFK-om. Braun je morao brzo da razmisli i odlučio je da se zahvali predsedniku na ljubaznoj ponudi, ali da kaže ne. Čerčil, jednostavno, nije bio dovoljno pokretan, a bio je već i prilično gluv”, piše Džonson. Braun je, dakle, bio taj koji je odlučio da se Kenedi i Čerčil ipak zvanično ne sastanu, za šta je Boris Džonson smatrao da je šteta. Bila je to poslednja Čerčilova prilika da sedne u Ovalni kabinet – a susreo se sa većinom predsednika, još od vremena Vilijama Mekinija davne 1890. godine. Sudeći po istraživanju Borisa Džonsona, u poznim Čerčilovim godinama političke konce iz Čerčilovog kabineta vukao je upravo otac Džastina Velbija.

Nadbiskup kenterberijski dugo je verovao da je sin Gevina Velbija, prodavca viskija, koji je, uz uspešnu trgovinu, veoma rado konzumirao svoje proizvode, što je dovelo do kraha njegovog braka sa nadbiskupovom majkom Džejn, koja je takođe radila u Čerčilovom kabinetu.

– Sebe pronalazim u Isusu Hristu, a ne u genetici, tako da se moj identitet nije promenio – kazao je Velbi nakon senzacionalnog otkrića.

Ako se i sumnjalo da je kenterberijski nadbiskup izabran zbog svoje bliskosti Kruni i establišmentu, skeptike je demantovao liberalnim i humanim stavovima. Govori da bregzit deli britansko društvo, protivi se pohlepi multinacionalnih korporacija i bankara i veoma je naklonjen siromašnim slojevima, manjinama, osobama drugačije seksualne orijentacije i migrantima.