Ko kupuje „Dajrekt mediju”

„Dajrekt medija” je firma koju je 2001. godine osnovao bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i smatra se jednom od najuticajnijih na medijskoj sceni Srbije. Zbog dugačke liste klijenata čije oglase distribuira medijima, Đilas je često optuživan da ima uticaj na medijsku scenu Srbije. Ova kompanija ima ogranke u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji.

Đilas je 2013. godine saopštio da je prodao „Dajrekt mediju” bugarskom biznismenu Krasimiru Gergovu, koji je u svojoj zemlji već imao reklamnu agenciju i manjinsko vlasništvo nad bugarskom nacionalnom televizijom BTV. Dobar deo srpske javnosti i danas sumnja u ovu transakciju. To podgreva činjenica da u bugarskom registru privrednih društava ogranak „Dajrekt medije” nije bio u vlasništvu Gergova, već izvesnog Krasimira Valentinova Petkova. Dodatnu sumnju izaziva to što je na čelu ove kompanije i danas Jovan Stojanović, jedan od Đilasovih najbližih saradnika.

I državni organi Holandije pokušali su da razreše ovo klupko. Naime, iako je objavljeno da je „Dajrekt medija” prodata Gergovu, vlasnik je zapravo holandska firma „Askanijus”. Kako „Politika” saznaje, tokom 2015. godine, holandski istražni organi poslali su dopis srpskim vlastima tražeći podatke o vlasništvu „Dajrekt medije”. Holanđani su zapravo tražili pomoć jer su prethodno blokirali platni promet i registraciju ovog preduzeća zbog neusklađenosti sa propisima. Sumnjali su u prikrivanje stvarnog vlasništva. Dalja istraga otkrila je da vlasništvo „Dajrekt medije” ide preko Holandije, Luksemburga, Britanskih Devičanskih ostrva, Samoe, Hongkonga, sve do Francuske. Tu se trag završava, u firmi poznatoj po otvaranju fantomskih kompanija širom sveta, koja se pojavljuje u „Panamskim papirima”.

Dakle, vlasnik „Dajrekt medije” je holandski „Askanijus”, a ovu kompaniju poseduje istoimena luksemburška firma, koja je u vlasništvu „Mojoman propertis limitid”, čije je sedište na Britanskim Devičanskim ostrvima. Dalje, vlasnik „Mojomana” je firma „Ulise investments” iz Samoe. Trag zatim vodi do kompanije „Oš partners” (Hoche Partners) u Hongkongu, čiji je najveći akcionar istoimena francuska kompanija. Kao fizički vlasnik francuske kompanije „Oš partners” navodi se Žan-Danijel Koen. Sa interneta se o njemu može saznati da je važan klijent advokatske kompanije „Mosak Fonseka” sa Paname, povezane sa aferom „Panamski papiri”, koju je otkrio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara pre nekoliko godina. U ovim papirima firma „Oš partners” pojavljuje se kao klijent prilikom formiranja 25 kompanija širom sveta.

Međutim, na sajtu „Oš partnersa” navedeno je da se bave savetovanjem i investicijama u sledećim oblastima: nekretnine, energija, ugostiteljstvo, umetnost i sirovine. Nigde se ne pominje ulaganje u tržište reklama i marketinga. Firma je osnovana 2001. godine, sa sedištem u Parizu. Nigde se na njihovom sajtu ne može pronaći informacija da su postali vlasnici vodeće medijske kompanije u Srbiji, niti bilo gde u njihovom portfoliju piše da imaju ikakve veze sa poslovanjem u našoj zemlji.

Osnovana još jedna „Dajrekt medija”

O sadašnjim vezama Dragana Đilasa sa kompanijom „Dajrekt medija” svedoči podatak da je u maju 2017. godine u Ulici antifašističke borbe 13b osnovana firma „Dajrekt medija komunikacije”. Za direktora je postavljen upravo Jovan Stojanović, a registracionu prijavu za ovu firmu podnela je advokatica Miroslava Dajč, nekadašnja šefica kabineta Dragana Đilasa.

Stefanović: Ukrupnja­vanje struk­ture kroz koju se ostva­ruje uti­caj na medije

Upitan o tome zašto se mediji ne bave kupovinom „Dajrekt medije” od strane SBB-a i zašto ujedinjenje medijske imperije pro­lazi nezapaženo, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da to govori o ogrom­nom uti­caju koji Đi­las i Šolak ostva­ruju. O tom uti­caju, navodi, pisala je i pokojna Ve­rica Ba­rać, govoreći o apsolutnoj kontroli medija koju je tada Đi­las sprovodio kroz svo­je agencije koji­ma je kupovao sekun­de i time direktno uti­cao na televizijski program ili na obja­vlji­vanje ili neo­bja­vlji­vanje infor­macija, prenosi Tanjug. Stefanović je dodao da je reč o pot­punom ukrup­nja­vanju „jedne struk­ture kroz koju je više nego ja­sno da se ostva­ruje uti­caj na medije kojim ti tajkuni pokušavaju da ostva­re uti­caj na politič­ki život u Sr­biji”.

Go­tovo nig­de, kaže, možda samo u jednom ili dva medija, moglo se pro­čitati nešto o tom uje­dinje­nju, te nagla­sio da posto­ji strah da se pomene ime Đi­lasa i Šo­laka u bilo kom smi­slu, pa čak i kad se govori o nji­hovim poslovnim aktiv­nosti­ma. „Ne­verovat­no mi je i kada se govori da su dali ogroman novac NUNS-u, da to niko ne sme da pomene. Ne mogu da zamislim da je Vu­čić recimo dao NUNS-u toliki novac, sto­tine hilja­da evra, šta bi onda bilo rečeno za taj NUNS? Ka­kve bi eti­kete dobija­li, kako bi bili nazivani oni koji bi se usu­dili da takav novac pri­hva­te?”, upi­tao je Stefanović.

„Na­dam se da će­mo for­mulisati dobar politič­ki odgovor ovo­me, jer dru­štvo tre­ba da se bori pro­tiv takve vrste stvaranja monopola, pošto to je­ste pokušaj stvaranja tela koje tre­ba da ostva­ri cen­zuru, ali ne cen­zuru države, jer u našoj zemlji nema te cen­zure”, naveo je Stefanović i dodao da posto­ji samo cen­zura da se nešto obja­vlju­je pro­tiv takvih tajkuna.

„Ni­je slo­boda javne reči da sme­te da kažete o nekima sve, o nekima ništa, slo­boda zna­či da svi moraju da kažu sve, ali isto tako i da svi onda moraju da istrpe. Ne možete da sva­kakog dana o porodici Vu­čića i našim porodicama govorite bilo šta, a da o nji­ma ne sme­te da kažete ništa”, kaže Stefanović.

Đi­las je, dodaje, javni funkcio­ner i dužan je da trpi kri­tiku i isto tako su i mediji dužni da pre­nose te infor­macije. „Vi­deće­mo, narav­no, u nared­nom perio­du da li će to uti­cati na te koji pri­maju novac od Đi­lasa i Šo­laka, na nji­hovu objektiv­nost i aktiv­nost”, zaklju­čio je Stefanović.