Projekat ispravljanja nagnutog „Pobednika”
U osmoj deceniji i na početku devete beogradski „Pobednik” još i dalje gleda u daljinu, iako se malo nakrivio na stranu. „Štap” u ruke će izgleda dobiti u pravi trenutak, jer bi do kraja godine trebalo da bude izrađen statički projekat njegove restauracije i sanacije. Za ovaj projekat grad je opredelio oko milion dinara.
Kako su objasnili u Zavodu za zaštitu spomenika kulture izrada projekta biće završena uprkos nedostatku tehničke dokumentacije, jer zvanična arhivska „papirologija” koja se odnosi na gradnju spomenika iz 1928. godine ne postoji.
Merenjima iz 1989. godine utvrđeno je da se „Pobednik” delom nalazi na nasipu, a delom na srednjovekovnom bedemu što je i izazvalo njegovo naginjanje. Naknadnim analizama otkriveno je i da je jezgro postamenta od betona, a da je sa spoljašnje strane obložen kamenim pločama. Prilikom istraživanja od 2007. do 2009. godine utvrđeno je da je nakrivljen 0,8 milimetara.
– Poslednji radovi na ovom spomeniku obavljani su pre više od dve decenije, odnosno još 1996. godine, kada su u postament spomenika postavljeni šipovi radi sprečavanja naginjanja. Ni tada, međutim, spomenik nije vraćen u apsolutnu vertikalu već je samo stabilizovan u delimično nakrivljenom položaju – kažu u zavodu.
Pre tri godine, prilikom uklanjanja izlomljenih ploča na platou ispod spomenika, radnici „Zelenila” otkrili su uleglu zemlju. U prvih mah se pomislilo da je ispod neka vrsta laguma, koja je dodatno uticala na nakrivljen položaj. Odmah su obavljena merenja, a na prostoru između obeležja posvećenog Stefanu Lazareviću i ograde, otkrivena je podzemna prostorija iz pedesetih godina prošlog veka. Ona prema procenama stručnjaka nije mogla da utiče na statiku „Pobednika”.
Nažalost, ovo nije jedino oštećenje Meštrovićevog Herkula. Pre dvadesetak godina na monumentalnoj figuri pojavila se naprslina dužine oko pola metra. Prošle godine ona se protezala od „Pobednikove” leve noge preko kapitela, pa duž dorskog stuba na kome se nalazi. Ta naprslina je posle pisanja našeg lista zamalterisana, ali ona kao i ceo spomenik čeka detaljnu obnovu.
Još pre dve godine, kada je završeno konačno uređenje platoa, tada gradonačelnik Siniša Mali naglasio je potrebu obnove ovog gradskog simbola. Za taj posao, prema procenama stručnjaka, neophodno je izdvojiti oko 12.000.000 dinara.
Ta sredstva zasad u gradskoj kasi nisu opredeljena, ali je bar izdvojen novac za projekat statičke restauracije što je kakav-takav pomak u odnosu na više od dve decenije nebrige.
„Beogradsku tvrđavu” i park Kalemegdan godišnje poseti više od dva miliona turista.
Branka VasiljevićVesnik pobede
Spomenik „Pobedniku” podignut je 1928. na Gornjem gradu Beogradske tvrđave povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Rad je vajara Ivana Meštrovića. Bronzana skulptura izrađena je još 1913. i trebalo je da čini deo fontane, čije je postavljanje bilo predviđeno na Terazijskom platou.
Meštrović je fontanu zamislio kao spomenik slobodi i oslobođenju od petovekovnog turskog ropstva. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata odloženo je postavljanje figure, a ona je decenijama čamila u šupi na Senjaku. Naziv spomenika proistekao je iz Meštrovićeve posvete Solunskom frontu i pobedi srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Njegov izvorni naziv je „Vesnik pobede”.
Kada je već bilo gotovo izvesno da će spomenik biti postavljen na Terazijama, uskomešala se beogradska čaršija. Naročito su bile glasne članice nekih ženskih udruženja. One su smatrale da je „nevaspitano” da se figura golog muškarca postavlja usred grada i da to može da utiče na moral beogradskih devojaka.
Konačno, posle svih peripetija, spomenik je svečano otkriven 7. oktobra.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
