„Džamijska ruta” preko Malog Zvornika
Beograd–Mali Zvornik – Nova balkanska migrantska ruta vodi preko Albanije, Crne Gore ili Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, istakao je ovih dana šef grupe za azil, migraciju i ljudska prava u MUP-u Austrije Peter Vebinger. Na tom putu, prenose austrijski mediji njegove reči, podršku izbeglicama nude džamije, zbog se često naziva i „džamijskom rutom”. Vebinger upozorava na mogućnost daljeg rasta izbegličkog talasa, a rizik od velike navale, poput one iz 2015, vidi u idućoj godini, ukoliko ne budu preduzete potrebne mere.
Da se nešto novo dešava svedoče sve učestalije gužve u autobusima koji iz Beograda voze prema zapadnoj Srbiji i mestima koja se graniče sa Bosnom i Hercegovinom. Od svega nekoliko migranata, koliko ih je bilo pre mesec dana, i to samo uoči vikenda, oni su od početka juna najmasovniji putnici u autobusima za Loznicu, Mali Zvornik ili Ljuboviju koji sa beogradske stanice polaze u kasnim popodnevnim satima. Gužve su postale svakodnevne, pa iako se prevoznici trude da obezbede što veća vozila, sa više od pedeset sedišta, „obični” putnici koji ulaze kod Sava centra, a bude ih i po petnaestak, prinuđeni su da stoje.
„Migranti se pojavljuju u grupama na samo nekoliko minuta pred polazak i svi imaju karte kupljene na šalteru stanice. Zauzimaju zadnji deo autobusa, ali ih je u poslednje vreme mnogo više, tako da je već od petog-šestog reda sve popunjeno. Obično se posle njih pojavi i čovek, pretpostavljam da je iz Komesarijata za izbeglice ili onih nevladinih organizacija, koji ili nas pita koliko je migranata unutra, ili se popne i lično ih prebroji”, priča nam jedan od vozača na redovnoj liniji ka zapadnoj Srbiji.
Granica između BiH i Srbije duga je 357 kilometara, a većim delom ide rečnim tokom Drine i Save. Kako nezvanično saznajemo, migrantima koji su većinom ostali zaglavljeni na Balkanu mnogo duže nego što su planirali, kao što su Sirijci, Iračani, Avganistanci i Pakistanci, prelazak Drine sada je primarni cilj. Da napuste Srbiju žure i novopridošli Iranci, svesni da trenutni model bezviznog režima bez readmisije ne mora večno trajati.
„Migranti biraju kasne popodnevne polaske da bi do granice na Drini stigli uveče i iskoristili mrak za ilegalan prelazak. U Banji Koviljači je jedan od naših 14 stalnih prihvatnih centara, a oni koji su tu bili privremeno smešteni iskoristili su priliku da naprave veze sa lokalnim stanovništvom. Ne treba da gajimo iluzije, migranti su izuzetno dobro povezani, stalno komuniciraju međusobno mobilnim telefonom, a među našim građanima uvek je bilo onih koji su spremni da za novac krše zakon”, priča nam policijski službenik koji je radio u pograničnom pojasu.
Loznička policija nedavno je u zgradi Zanatskog centra „Sloga” pronašla 11 migranata i protiv vlasnika Ž. S. podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da se bavio krijumčarenjem ljudi. Da li je i koliko ovaj bivši pekar profitirao u novom „biznisu” verovatno će otkriti istraga, a naši nezvanični izvori govore da za prevoz migranata iz Beograda i njihovo prebacivanje u BiH krijumčari uzimaju 1.000 evra „po glavi”. Za dalje putovanje, obično do Slovenije, potrebno im je još dvostruko toliko, ukupno 3.000 evra, a često i više.
Izbeglice u BiH najčešće ilegalno prelaze preko drumsko-železničkog mosta na Drini kod Malog Zvornika, skrivajući se u teretnim vagonima i kamionima, ili ih pod okriljem mraka krijumčari preko reke prebacuju čamcima. Bilo je više slučajeva, o čemu svedoče ribolovci iz obližnjeg sela Brasina, da su pojedini migranti, koji su prvi sumrak sačekali čučeći u vrbacima, zagazili u vodu i preplivavali ovde veoma plahovitu Drinu. Neki od njih, saznajemo, u BiH su ušli bukvalno okačeni na voz, a neki su imali sreće pa su preko mosta prešli pešice, u trenucima nepažnje policije. Za prelazak granice migranti koriste i novi most „Bratoljub”, između Bratunca i Ljubovije.
U graničnoj policiji BiH kažu da „na svih 600 kilometara granice sa Srbijom i Crnom Gorom imaju zabeležene slučajeve i pojačan pritisak vezan za ilegalne migracije”. Od sporadičnih ulazaka, početkom godine, stiglo se do grupa i od po 100 izbeglica dnevno kojima su odredišta zapadne zemlje. Predsedavajući Savetu ministara BiH Denis Zvizdić izjavio je da će vlasti preduzeti sve što mogu kako bi se migrantska kriza dovela pod kontrolu, upozorivši da se priliv migranata u BiH od početka godine drastično povećao.
Nekoliko stotina migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike stiglo je do Velike Kladuše, pograničnog grada sa Hrvatskom, gde je za njih postavljen privremeni kamp sa šatorima. Meštani Kladuše su zabrinuti da bi njihov broj mogao i dalje da raste, jer su se proširile glasine da navodno desetine hiljada izbeglica dolaze iz pravca Turske.
„Mnoge zapadne obaveštajne službe, među kojima i nemački BND, upozoravaju kako bi se upravo preko teritorije BiH mogla otvoriti nova balkanska migrantska ruta, koja je političkim naporom zatvorena pre dve godine, što bi moglo biti opasno za Evropsku uniju, budući da, prema njihovim podacima, novi migranti dolaze iz sirijske provincije Idlib, koja je postala utočište džihadističkih i terorističkih skupina. To bi moglo da stvori probleme evropskim zemljama, s obzirom na to da u BiH migranti ulaze nekontrolisano i bez registracije”, piše, između ostalog, zagrebački „Večernji list” u opširnom tekstu posvećenom dolasku migranata pred vrata Hrvatske.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
