Komad Andraša Urbana o kome će se tek pričati
Subotica – Reditelj Andraš Urban ne okoliša. Za svoju novu predstavu „U ime Gospoda“ kaže da je politički nekorektna scenska akcija. I dodaje: Predstava je odbrana judeohrišćanske-hrišćanske Evrope. Po cenu samouništenja i po cenu uništenja demokratije kao jedinog vida društvene i ljudske slobode.
Tema novog ostvarenja Andraša Urbana koje postavlja u svom matičnom pozorištu „Kostolanji Deže” u Subotici jeste odnos hrišćanstva i islama, tema aktuelizovana migrantskim talasom koji po svim najavama nije prestao, a igra se u teatru na rubu Evrope, tek nekoliko kilometara od mađarske ograde koja, kaže reditelj, sukobljava dve velike religijske kulture. Sukobljavajući dve religije koje mobilišu mase, Urban se ipak pita: Koja je uloga pojedinca u svemu tome?
– Predstava se bavi ne samo predrasudama, već neznanjem koje se koristi da bi se mobilisao deo društva i bavi se političkom demagogijom. Mi imamo iskustvo da ljudi pozivajući se na veru i verske vrednosti u etičkom kontekstu ipak se ponašaju suprotno tim principima, a to vidimo i kod hrišćana i kod muslimana. Ako navalu migranata tumačimo kao stradanje hrišćanstva i kao navalu islama, mislim da je mnogo bitnije stradanje evropske demokratske slobode koju doživljavamo kao ljudsku slobodu, jer to nije kompatibilno ni sa jednom verom. Mi pokušavamo u toj predstavi da suprotstavimo određene momente, verske i, naravno, ljudske, etičke. Predstava se ipak bavi čovekom, mi kao pojedinci imamo određenu etičku odgovornost i veoma je složeno zauzeti stav, naročito u vremenima kada vas sve tera da morate zauzeti stav, objašnjava Urban u razgovoru za „Politiku”.
Nastanak predstave delom je mogla da prati i publika, jer pre premijere zakazane za 16. jun već dva puta je igrana pred publikom. Nakon drugog igranja na scenu su seli reditelj Urban, dramaturg Kata Đarmati, koreograf Vedrana Božinović, glumci Boris Kučov, Gabor Mesaroš, Imre Elek Mikeš i Emeše Nađabonji i odgovarali na pitanja publike. Taj razgovor je otkrio i da se gotovo do izlaska na scenu tekst predstave menjao toliko da su glumci već zaustavljali Urbanovu misaonu bujicu. Očigledno je bilo pregršt primera i licemerja i demagogije koje je našlo prostora u predstavi.
„Poenta u predstavi su misli koje je najveći broj ljudi na ovim prostorima u jednom trenutku pomislio. U sukobljavanju i posmatranju ili podnošenju migrantske krize i političkih kampanja i reakcija postoje klišei i opšta mesta koja smo na neki način u jednom trenutku pomislili, i pitanje je da li nas je stid zbog toga ili nije. Kako ćemo se nositi sa tim, ili obračunati sa tim, to je već druga priča“.
Predstava Andraša Urbana je sirova, na momente i surova u ogoljavanju predrasuda o pitanjima na koja ni evropska politička stvarnost nije dala jednoznačan odgovor. Na to reditelj kaže:
– Predstava se baš i bavi verbalnim nasiljem, bez trunke političke korektnosti. Politička korektnost nije dovela ni do čega. U osnovi ovo je korektna priča, jasno je o čemu govori. Vidite, i u javnom prostoru i u razmišljanju vidimo retoriku koja je postala stvarnost. To je problem liberalno-levičarskog konteksta koji se ponaša kao cenzura u određenim momentima, pod zastavom političke korektnosti, i tako zaobilazi istinu ne govoreći o onome šta se dešava. Pretvarati se da nešto ne postoji ne znači da ga i nema. U celoj migrantskoj priči mi smo samo videli da taj liberalni momenat Evrope nije zauzeo nikakav stav, a desnica uvek ima rešenje za te stvari. Tako se i zauzima prostor. Predstava jeste odbrana Evrope u smislu šta sa tim utopijskim prostorom u koji smo strpali sve ono što nam nedostaje u životu i u kakvom svetu bismo voleli da živimo. Mi smo sve pozitivne ljudske sadržaje projektovali i rekli to je Evropa, a ona to nikada nije bila niti planira da bude. Ali ipak postoji u toj Evropi ono što volimo i cenimo i to je ona priča o slobodi.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
