Novi život sa majčinim bubregom

– Naravno da sam to uradila bez razmišljanja, jer sam gledala sopstveno dete kako nestaje. Kao i kod svake majke, želja da joj pomognem bila je jača od straha – nastavlja priču Gabrijela dok u sali nekadašnjeg hotela „Jadran” u Zobnatici, kraj Bačke Topole, čeka da počne tradicionalni susret bubrežnih invalida Vojvodine.

Zahvaljujući igri sudbine, ali i umeću lekara Kliničkog centra Srbije, Milica je dočekala unuke, a Gabrijela je postala prabaka. Kada se Milica razbolela njeni sinovi su su imali sedam i devet godina. Sada su odrasli ljudi, sa porodicom.

Niko nije mogao da očekuje da će Milica uspeti da se oporavi, da nastavi da radi kao računovođa i da gaji unuke. Pre transplantacije rečeno joj je da prosečan životni vek osobe kojoj je doniran bubreg iznosi samo pet godina. Srećom, život naše sagovornice je pokazao da cifre, proračuni i predviđanja ponekad ništa ne znače.

Zoran Mišković, predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, nije imao toliko sreće. Već deset godine njegovo ime se nalazi na listi čekanja za transplantaciju bubrega. Za to vreme, kako kaže, zvali su ga samo jednom.

– Na dijalizi sam 14 godina. I kada bih dobio odgovarajući bubreg mislim da više ne bih bio u stanju da izdržim transplantaciju niti bi moje telo prihvatilo novi organ. Operisao sam tiroidnu i paratiroidnu žlezdu, karcinom, ugradio srčani zalistak. Kosti su mi krte i vrlo lako dolazi do preloma. Sve je to posledica višegodišnje dijalize – kaže Mišković, koji je svu svoju energiju usmerio samo ka jednom cilju, poboljšanju kvaliteta života bubrežnih invalida.

A problema, kako smo čuli na pomenutom skupu u Zobnatici, ima mnogo. Zbog loše dijalize, pacijentima stradaju krvni sudovi, jer dolazi do taloženja kalcijuma i fosfora. Kosti postaju krte, pa nažalost mnogi bubrežni bolesnici završe u invalidskim kolicima. Mnogi lekovi koji se koriste za umanjenje posledica dijalize su preskupi, pogotovo za ljude koji su najčešće u invalidskoj penziji.

– Nedostupni su nam savremeni lekovi za regulaciju nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Mesečna doza jednog od tih lekova košta čak 180 evra i gotovo niko ne može da priušti ovu terapiju. Na hirurško odstranjivanje tiroidne ili paratiroidne žlezde u Kliničkom centru Vojvodine čeka se godinama, a uput za Klinički centar Srbije ili VMA nemoguće je dobiti. Ipak, ukoliko vam komisija odobri tu intervenciju, posle se mučite sa uputom za kontrolu. To je vrzino kolo – upozorava Zoran Mišković.

Na odeljenjima za dijalizu, kako kaže, postoji milion problema. U idealnim uslovima svaki pacijent bi mogao da ide tri puta nedeljno na dijalizu koja traje najmanje četiri ili pet sati. U našim bolnicama, kako kaže Mišković, ova terapija traje mnogo kraće, što utiče na kvalitet dijalize i odražava se na zdravlje pacijenta. Iako je u Srbiji oko 5.500 pacijenata na dijalizi, na listama čekanja za transplantaciju je samo oko 670 ljudi. To je, kako kaže naš sagovornik, u potpunosti nerealna cifra.

– Jedan od uzroka ove nerealne statistike jeste veliki broj analiza koje pacijenti moraju da obave pre nego što budu stavljeni na listu za transplantaciju. To može da traje godinu, dve. Tako se gubi dragoceno vreme jer bi bilo idealno obaviti transplantaciju pre početka dijalize ili tokom prvih godinu, dve – reči su našeg sagovornika.

O značaju transplantacije na skupu bubrežnih invalida održanom u nedelju u Zobnatici govorio je i prof. dr Dušan Šćepanović, koji 12 godina živi sa poklonjenim srcem. On je podsetio prisutne da predlog novog zakona o presađivanju organa čeka na usvajanje u Skupštini Srbije i da je on, u ime nekoliko stručnih udruženja, uputio primedbe na ovaj pravni akt. Još jednom je ponovio da naš transplantacioni program mora da bude efikasan, transparentan i pravedan. Da država mora da koristi poseban informacioni sistem kako bi, ukrštajući podatke o pacijentima i donatorima, raspoloživi organi bili raspoređeni na odgovarajući način. Nova zakonska pravila morala bi sve to da obezbede, kako je naglasio, kao što moraju precizno da definišu pravila u vezi sa dobrovoljnim donatorstvom organa.