Kina sve više ulaže u centralnu i istočnu Evropu

– U proteklih deset godina, vrednost građevinskih projekata sufinansiranih sa Kinom iznosila je 8,2 milijarde evra (što je 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda regiona CIE u 2017), pri čemu se skoro 90 odsto toga realizuje u Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji – navedeno je u istraživanju uz napomenu da su ovi projekti uglavnom usredsređeni na infrastrukturu, energetiku i tehnologije.

Srbija, nije članica EU, ali ima bitno mesto na koridoru „Pojas i put” kroz Balkan. Podsećanja radi, prva kineska investicija bio je most Zemun–Borča preko Dunava. Potom je usledila kupovina smederevske železare, kao i izgradnja tri deonice auto-puta na drumskom Koridoru 11. Kinezi takođe učestvuju u izgradnji novog bloka Termoelektrane „Kostolac B”.

Analitičari Erste grupe su se osvrnuli na inicijativu „Pojas i put”, koja pruža okvir za dublje integrisanje Kine u svetsku privredu.

Inače, projekat „Pojas i put”, koji je pre nekoliko godina osmislio kineski predsednik Si Đinping, usmeren je na izgradnju trgovinske i infrastrukturne mreže, koja će povezati Aziju sa Evropom i Afrikom. U narednih 30 godina kroz zemlje kroz koje će direktno proći nova ekonomska arterija gradiće se putevi, mostovi, železnica, rafinerije, industrijski parkovi i još mnogo toga. Treba da se izgradi šest koridora dužine veće od 12.000 kilometara, koji će omogućiti transport tereta preko Azije za 18 dana.

Kina je od 2013. u zemlje na koridoru „Pojas i put” već uložila 50 milijardi dolara. Si Đinping je najavio nova ulaganja od 80 milijardi dolara, istovremeno tražeći od kineskih državnih banaka da projekat podstaknu s više od 40 milijardi dolara.

– Moderna kineska adaptacija starog „Puta svile” ima za cilj da oživi ove rute putem mreže železničkih veza, luka, cevovoda i auto-puteva. Ova inicijativa se sastoji iz dva privredna koridora: Ekonomskog pojasa puta svile (Pojasa) i Pomorskog puta svile iz 21. veka (Puta), koji obuhvataju oko 65 zemalja u Aziji, Evropi i Africi. Glavni cilj inicijative jeste pospešivanje trgovine i stimulisanje privrednog rasta širom Azije i van nje – navedeno je u ovoj analizi.

Važan deo ovog projekta jeste inicijativa „16+1”, koja okuplja 16 zemalja regiona centralne i istočne Evrope (11 su članice EU i pet zemlje Balkana).

– Kina ovaj region vidi kao vrata Evrope i želi da poveća svoj politički i ekonomski uticaj u Evropi. Inicijativa se uglavnom fokusira na velike investicije u infrastrukturu poput planirane brze pruge između Beograda i Budimpešte. Uprkos činjenici da je „16+1” predstavljena kao isključivo investiciona inicijativa, ona podrazumeva intenzivan politički angažman. To EU smatra pretnjom ukoliko kineske investicije unesu razdor između država koje su unutar ili izvan „16+1” – zaključuje se u analizi uz napomenu da se od zemalja EU čini da Mađarska pruža najjaču zvaničnu podršku planovima Kine.

Analitičari austrijske banke podsećaju da je kineski premijer Li Kećijang krajem 2017. najavio da će Kina investirati dodatne 2,4 milijarde evra u postojeći fond od 8,9 milijardi, i konstatuju da je to obaveštenje ponovo pokrenulo diskusiju o tenzijama između EU, CIE i Kine, te da je EU „uglavnom zabrinuta zbog geopolitičkog uticaja kojeg bi te investicije mogle da nose sa sobom, naročito u regionu u kojem je evroskepticizam nedavno u porastu”.

Kada je reč o trgovinskim odnosima Kine i zemalja centralne i istočne Evrope, oni su prema mišljenju analitičara austrijske banke, intenzivirani.

– Iako je obim trgovine u porastu proteklih godina, zemlje CIE i dalje su manji izvozni partner Kine, a ukupni obim kineskog izvoza u region iznosi 3,2 procenta BDP-a regiona, dok izvoz CIE iznosi samo 1,1 odsto BDP-a – piše u ovoj analizi.