Očekuju se manje akcize
Ulični protesti zbog visoke cene goriva nastavili su se, s tim što su okupljanja sada dva puta dnevno – ujutru i uveče. Uprkos upozorenjima nadležnih da se zaustavljanjem vozila u saobraćajnim trakama krši zakon i da su za to propisane novčane kazne, za sada, koliko je poznato, to nikoga od onih koji protestuju nije koštalo.
– Cena goriva je pitanje o kojem uvek može da se razgovara civilizovano, a nikako nije razlog da se ometa saobraćaj. Motivi za ovaj protest nisu socijalni, već politički i ovakav protest predstavlja svojevrstan teror prema većini sugrađana koji su u vozilima – rekao je juče ministar energetike Aleksandar Antić.
Istovremeno, Siniša Mali, novoizabrani ministar finansija, koji je započeo novi krug razgovora s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, planira, kako se najavljuje, da predloži više mera – smanjenje akciza na gorivo i struju, ukidanje pojedinih parafiskalnih nameta, smanjenje opterećenja na zarade.
Tomislav Mićović, predsednik Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je cena barela i juče bila oko 75 dolara i da je teško predvideti njeno dalje kretanje, a da je država na potezu što se tiče smanjivanja akciza, pa samim tim i maloprodajnih cena.
– Prema Zakonu o akcizama, država može da snizi akcize do 20 odsto i da ih, kada proceni, vrati na staro. Činjenica je da je udeo državnih taksa u maloprodajnoj ceni benzina BMB 95 oktana – 54,8 odsto i da od nas viša zahvatanja imaju samo Hrvati. Kada je reč o dizelu, državi po svakoj litri pripada 53,4 odsto. Sve ostale zemlje s kojima se graničimo imaju znatno niže akcize na ovaj derivat. Presedan je što su državne takse na tečni naftni gas, koji je ekološko gorivo i čiju potrošnju treba stimulisati, takođe najviše u regionu. Državi od maloprodajne cene pripada skoro 50 odsto – 49,10 procenata.
Budžetom za 2018. planirano je da se od akciza na derivate inkasira 153,2 milijarde dinara, a na struju 17 milijardi, pa bi svako smanjenje akciza na ove energente umanjilo i prihode koje treba iskoristiti za povećanje plata u javnom sektoru i vraćanje penzija.
Upitan da li bi smanjenje akciza na struju automatski značilo i jeftinije kilovate za krajnjeg potrošača, prof. dr Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da je cena struje u Srbiji ionako najniža u regionu, te da bi bilo nerealno očekivati da ona bude još jeftinija.
– S druge strane, ukoliko se smanjenjem akciza na gorivo snižava i maloprodajna cena, potrošači očekuju i da smanjenjem akciza na struju od 7,5 odsto i kilovat bude jeftiniji. S tim što većina prenebregava činjenicu da je i cena po kojoj EPS sada prodaje struju nerealno niska. Realnije je očekivati da, ukoliko se sa MMF-om dogovori da se akciza smanji, struja do kraja godine poskupi, o čemu konačnu reč daje Agencija za energetiku – objašnjava Ružić.
Loše je i što EPS ponavlja da mu poskupljenje nije potrebno, jer to nije tačno. Osim toga, akciza uvedena 2015. godine trebalo bi da bude ukinuta jer je doneta kao iznuđena mera da se napuni budžet u vreme kada je bilo manje para.
– Akcizu treba ukinuti zato što struja nije luksuzna roba, poput cigareta, alkohola ili goriva. Naprotiv, cena kilovata u Srbiji i dalje je socijalna kategorija, a onda neko na tu cenu uvede akcizu, s obrazloženjem da se tako približavamo ceni struje zemalja u regionu, kao i da se postepeno harmonizujemo sa akciznom politikom EU – navodi naš sagovornik.
U susednoj Hrvatskoj stopa akciza na električnu energiju iznosi 3,75 kuna po megavat-satu za poslovnu upotrebu i 7,5 za neposlovnu. Upravo su takve stope minimalne, propisane prema evropskim zakonima.
Preračunato, za kupce električne energije iz kategorije domaćinstava, sa prosečnom cenom od oko šest dinara po kilovatu, akciza iznosi oko 45 para. Taj iznos u zemljama u okruženju je u rasponu od 12 do 36 para, obračunato srednjim kursom od 120 dinara za jedan evro.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
