Italija prestala da prima migrante
Spasilački brod „Vodolija” sa 629 migranata iz Afrike, među njima i 124 deteta, uglavnom bez roditelja, kao i sedam trudnica, plovio je juče Sredozemnim morem između Italije i Malte, bezuspešno tražeći luku koja bi ga primila i, prema rečima humanitarne organizacije „SOS Mediteran”, trošeći poslednje zalihe hrane, dovoljne tek do danas. Drama je trajala sve dok španski premijer Pedro Sančez nije izdao instrukcije gradskoj upravi Valensije da pusti „Vodoliju” u svoju luku.
Tako je nova italijanska vlada ostvarila svoje obećanje pristalicama da će prestati da prihvata migrante. Odmah se, kao i vlasti Malte, suočila sa protestima Evropske unije, ali i sa istim onim vidom otpora koji su američke savezne države i gradovi s liberalnim upravama pružili Donaldu Trampu kad je on najavio takav odnos prema izbeglicama. Vlasti Palerma, Napulja i Mesine, gradova na jugu Italije, koji je najviše pritisnut višegodišnjim prilivom migranata, saopštile su da su voljne da dozvole „Vodoliji” da se usidri kod njih.
Novi italijanski ministar unutrašnjih poslova, prvi čovek trenutno najjače stranke u zemlji, krajnje desničarske Lige, Mateo Salvini, nije se pokolebao.
„Malta ne preduzima ništa. Francuska ih (migrante) odbija i Evropu nije briga. Dosta mi je”, poručio je Salvini, dodavši u toku dana i da je „dužnost da se spasavaju životi na (otvorenom) moru, ali ne i da se Italija pretvori u ogroman izbeglički kamp”, te da je njegova zemlja dovoljno dugo „povijala glavu i povinovala se”.
U Italiju je proteklih godina pristiglo oko 600.000 migranata, od kojih je samo oko 100.000 razmešteno drugde po Evropskoj uniji ili vraćeno u Afriku. Plan za njihovo masovnije relociranje iz Italije, kao i iz Grčke, koja takođe više nema sredstava za staranje o svim migrantima na njenom tlu, propao je zbog protivljenja članica Višegradske grupe.
Države s istoka Evrope verovatno će se još više ukopati na takvim pozicijama nakon predloga novog budžeta EU, prema kojem bi njima, inače velikim korisnicima fondova unije, pripalo manje novca dok bi više para nego dosad otišlo zemljama na jugu kako bi im se olakšalo nošenje s prilivom izbeglica. Mađarski premijer Viktor Orban po objavljivanju predloga budžeta EU izjavio je da države koje su primile migrante treba same da snose taj teret.
Mada su teškoće Italije objektivne, toliko da su i ranije mnogi komentarisali da su ona i Grčka već praktično prepuštene same sebi u ovom problemu, uobičajenu Salvinijevu retoriku prema migrantima nije lako razlučiti od ksenofobije. Iz Brisela, UN i raznih humanitarnih organizacija juče su ga podsećali i na to da je u slučaju broda „zaglavljenog” između Italije i Malte reč o ljudima u nevolji i da ne bi trebalo da njih koristi za demonstraciju svoje poente o potrebi da se migranti rasporede i u drugim državama EU.
Ni Malta nije ustuknula pred kritikama, uz podsećanje na to da je prema glavi stanovnika prihvatila više migranata nego Italija i da su vlasti u Rimu prekršile međunarodna pravila upućujući „Vodoliju” ka ovom ostrvu. Italija će, prenosi Rojters standardne ocene, s mukom braniti svoju odluku da tom brodu uskrati gostoprimstvo, jer je njena obalska straža prethodno koordinirala spasavanje ovih ljudi sa gumenih čamaca kojima su zaplovili iz Afrike. Obalska straža Italije je i preuzela 280 ljudi na sopstvena plovila pre nego što je preostalih 629, za koje nije imala mesta, uputila na „Vodoliju”, kojom upravljaju „SOS Mediteran” i „Lekari bez granica”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
