Japanski superračunar ubrzan najmanje triput

Japanski naučnici sklopili su trenutno najbrži superračunar za astrofizičke kalkulacije. Kompjuter koji je veličine sobe proučavaće nastanak svemira – od formiranja zvezda do širenja crne materije. Naučnici očekuju da novi računar pruži do danas najpreciznije podatke o poreklu svemira.

Računar je zvanično nazvan „Cray XC50”, a poznat je i po nadimku „ATERUI II”.  Njegov teoretski kapacitet je tri kvadriliona operacija u sekundi, a do te brzine obrade podataka vodi ga 40.200 procesorskih jezgara. Oko 150 naučnika pratiće njegov rad i rezultate do kojih bude došao.

Astronomi se oslanjaju na kompjuterske modele zvezda i galaksija kako bi lakše mogli da razvijaju nove teorije o nastanku i razvoju svemira.

Tradicionalno proučavanje svemira počiva na proučavanju vasione uz pomoć jakih teleskopa i uočavanju nebeskih tela uz korišćenje matematičkih proračuna. Primena kapaciteta superračunara u proučavanju svemira relativno je nov način  u ovoj grani nauke.

Zahvaljujući računarima i njihovom korišćenju proteklih decenija došlo se do mnogo više naučnih saznanja.

„ATERUI II” napravili su stručnjaci Nacionalne astronomske opservatorije Japana.

Ejičiro Kokubo, direktor projekta Centra za kompjutersku astrofiziku, istakao je da će novi računar naučnicima da „otvori oči” i da će proučavati svemir kroz realistične simulacije.

Novi superračunar zamenio je stariji model „ATERUI”, nazvan po japanskom vojskovođi koji je predvodio Japance protiv neprijateljskih osvajača oko 800. godine nove ere.

„ATERUI II” tri puta je brži od starog modela i povezan je na mrežu velike brzine koja omogućava naučnicima širom sveta da njegove kapacitete koriste iz svog stana. Njima će novi računar omogućiti stvaranje modela raznih astronomskih fenomena, formiranje zvezda, proračune širenja tamne materije i nastanak univerzuma.

Kokubo kaže da je svemir star 13,8 milijardi godina i da se radi na njegovom proučavanju od nastanka do budućnosti.

Najnoviji superračunar biće dovoljno snažan da modeluje gravitacionu snagu 200 milijardi i više zvezda koje se nalaze na Mlečnom putu. Dosadašnji računari takve proračune mogli su da rade samo grupisanjem zvezda i modelovanjem gravitacije za svaku grupu ponaosob.

Upoređivanjem dosadašnjih dobijenih podataka i kreirane mape za 1,3 milijarde zvezda, naučnici će moći da testiraju kapacitet i preciznost novog računara.

Svemir je najkompleksniji sistem koji su naučnici dosad pokušali da modeluju. Svojim radom došli su do velikog broja informacija. Univerzum su dosad proučavali optičkim i radio aparatima, proučavaju ga i u laboratorijama, uz pomoć zakona fizike, dok će računari doneti sasvim novi pogled na svemir i dovesti do otkrića koja danas ne mogu ni da se zamisle.