Uništene maline, breskve i kajsije

– Još ne znamo tačne površine, lokalne samouprave su formirale komisije koje obilaze poljoprivredna gazdinstva i procenjuju štetu. Već sada znamo da postoje teritorije gde je vegetacija potpuno stradala. Ne samo u malinjacima, gde je u toku berba, već su uništena i višegodišnja stabla voća, pa ćemo posledice trpeti i naredne godine – istakla je Lapčevićeva.

Kako su budžeti lokalnih samouprava uglavnom ograničeni, kao i uvek u ovakvim situacijama, samo oni poljoprivrednici koji su osigurali svoja imanja od elementarnih nepogoda mogu da se nadaju da će im šteta makar delimično biti nadoknađena.

Nedimović je juče rekao da je poljoprivredno osiguranje najbolje rešenje za zaštitu proizvođača od šteta izazvanih nevremenom.

– Država daje 40 odsto premijum osiguranja. Postoje dva vida zaštite: jedan je protivgradnim raketama, a drugi preko sistema osiguranja. Prošle godine, kada su maline bile 150 dinara, posebno i opšte osiguranje koštalo je osam dinara po kilogramu. Država vam vrati deo, a vi platite ostatak, koji je oko 4,8 dinara. Mislim da to nije visoka cena u odnosu na štetu koja može da nastane – rekao je Nedimović za Tanjug.

Međutim, onih koji imaju takvu računicu i dalje je malo. U Srbiji je osiguranjem obuhvaćeno svega 10 do 13 odsto ukupno zasejanih poljoprivrednih površina. To je nekoliko puta manje nego u razvijenim evropskim državama, gde je osiguranjem pokriveno od 50 do 70 odsto zasada. Ali usled elementarnih nepogoda koje poslednjih godina pogađaju Srbiju i ostavljaju ozbiljne posledice, zainteresovanost za osiguranje raste. Recimo, 2012. bilo je osigurano svega osam odsto poljoprivrednih površina.

Osim nedostatka novca, razlog za izbegavanje ovog „troška” je i nedovoljna informisanost poljoprivrednika. I to uglavnom onih sa manjom proizvodnjom i prinosima, jer se ozbiljni najčešće ne izlažu „kockanju sa prirodom”, kažu u osiguravajućim kućama. Ističu da su štete najčešće posledica više različitih rizika, kao što su grad, oluja, suša i poplava, ali je i dalje najdominantniji rizik grad. Oko 95 odsto osiguranja useva i plodova u Srbiji jeste osiguranje od grada, požara i udara groma, dok se ostale nepogode ređe dešavaju, tako da ih i osiguranici retko plaćaju.

Srpski agrar još dramatičnije nepogode doživeo je prošlog proleća, kada je sredinom maja mraz uništio oko 15 odsto ukupne voćarske proizvodnje, što je tada nezvanično procenjeno na oko 70.000 miliona dolara. I onda su najviše pogođeni proizvođači malina i kupina u zapadnoj Srbiji. Ministar Nedimović tada je izjavio da je u Srbiji osigurano „katastrofalno malo površina” i da u najkraćem roku moramo da podignemo taj nivo na bar 30 odsto. Rekao je da država nema mogućnost da obeštetiti proizvođače i kompenzuje svaku štetu jer se posluje u uslovima tržišne ekonomije.

Međutim, poljoprivrednici koji su imali iskustva sa osiguravajućim kućama i isplatom štete navode svoje razloge zašto izbegavaju osiguranje. Kažu da polise uglavnom ne pokrivaju sve, već samo gubitak zrelog ploda, a imaju i zamerke na neadekvatno procenjivanje štete.