Evro poljuljan, nema više jeftinih kredita

Najpre je Dragi rekao da će ECB u decembru ove godine obustaviti trogodišnji program „kvantitativnog labavljenja”, to jest program doštampavanja evra radi podsticaja anemičnog rasta evrozone. A potom, da će sadašnje referentne kamatne stope banke ostati nepromenjene „najkraće do leta 2019”, a možda i duže (Dragiju mandat na čelu ECB ističe u oktobru sledeće godine).

Koliko dan ranije, američka Centralna banka (poznatija kao Federalne rezerve) drugi put je ove godine podigla vrednost referentnih kamatnih stopa na temelju poverenja da privreda SAD pokazuje pouzdane i trajnije znake rasta.

Opreznu odluku ECB da na više od godinu dana odloži odluku o podizanju kamatnih stopa – kakvu će Federalne rezerve, prema najavama iz Vašingtona – u više navrata ponoviti u 2018. godini, Dragi je obrazložio „neporecivim rastom neizvesnosti” koji se nadnosi nad globalnu privredu, kao i vesnicima usporavanja rasta privrede evrozone.

„Nismo diskutovali o tome kada da podignemo kamatne stope. Suočavamo se sa neporecivim rastom neizvesnosti”, istakao je Dragi, bez preciziranja toga da li misli na eskalaciju trgovinskih napetosti između SAD, Evrope i Kine.

„Protekcionističke mere rizikuju da podriju poverenje u svetsku ekonomiju i institucionalni poredak koji je pomagao održanju privrednog rasta decenijama”, upozorio je Dragi. „Više nego ikada da se diskusije o ovim pretnjama vode u postojećem multilateralnom okviru. Jer , ukoliko podrijemo taj multilateralni okvir – koji ne samo što je pratio našu egzistenciju od Drugog svetskog rata već je učestvovao u ostvarenju veoma dugog perioda prosperiteta – tada ćemo izazvati veoma ozbiljnu štetu”, naglasio je Dragi u Frankfurtu.

Odlaganje odluke o rastu kamatnih stopa za jesen 2019. najranije, ECB je bazirala i na proceni da privreda evrozone počinje da stagnira i pokazuje znake usporavanja. Naime, ECB je u četvrtak snizila sopstvenu prognozu privrednog rasta evrozone u ovog godini sa 2,4 odsto na 2,1 odsto (uz rast inflacije sa 1,4 odsto na 1,7 odsto). Iduće godine, kada prekida sa usijavanjem sopstvenih kovnica novca, ECB očekuje još usporeniji privredni rast evrozone od 1,9 odsto (1,7 odsto u 2020).

U prvi mah, Dragi je uspeo da iznenadi berze. Sa jedne strane ECB je vremenski oročila kraj trogodišnje prakse upumpavanja svežeg novca na finansijsko tržište EU (na čemu odavno insistiraju predstavnici Nemačke i Holandije u upravi ECB-a). Sa druge strane, ECB je odlukom o odlaganju promena kamatnih stopa berzama do jeseni 2019. berzama vratio signal predvidljivosti poslovanja na finansijskom tržištu EU. Takav „Dragijev koktel” uspeo je koliko juče da povrati deo vrednosti koju je u četvrtak na berzama izgubio evro (1,1621 dolara).

U međuvremenu, berze tek treba da izračunaju koliko bi evro mogla da košta eskalacija krize nemačke vlade zbog migranata. Vest da je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer objavio raspad vladajuće koalicije u Berlinu izazvala je pometnju na evropskim berzama i trenutni pad evra. Nakon što je utvrđeno da je reč o lažnoj vesti, vrednost evra je ponovo porasla (na 1,56 američkih dolara). Ovo ljuljanje pokazuje koliki je uticaj Merkelove na finansijsku stabilnost EU, ocenila je agencija Blumberg.