„Čuvarkuća” skida Srbiju sa crne liste perača para

Šta je zapravo FATF i kako je Srbija svrstana na crnu listu zajedno sa Etiopijom, Irakom, Šri Lankom, Sirijom, Trinidadom i Tobagom, Tunisom, Vanuatuom i Jemenom? Preciznije, na crnoj listi je jedino Severna Koreja, a mi smo na spisku zemalja sa nedostacima koje su u procesu praćenja. To znači da smo usvojili akcioni plan, ali da ga nismo do kraja primenili.

FATF je međudržavno telo koje je osnovano još 1989. godine i ima za cilj da razvija i unapređuje mere za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou. FATF je zapravo kreator politike koji radi na stvaranju političke volje za reformu propisa i regulatornog okvira u ovoj oblasti na nacionalnom nivou. Ovo međunarodno telo prati napredak koji države članice postižu u primeni neophodnih mera iz oblasti sprečavanja pranja novca.

Naime, FATF je još 2016. godine na svom sajtu objavio izveštaj za Srbiju, gde je našoj zemlji je upućen niz primedaba. Napravljen je akcioni plan koji nismo ispunili, pa je krajem februara ove godine naša zemlja završila na ovoj listi. Najveće primedbe odnosile su se na izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

Ono što je u to vreme nezvanično moglo da se čuje jeste da je, s obzirom na to da je Uprava za sprečavanje pranja novca u resoru ministra finansija, kao jedan od krivaca za plasman Srbije na ovoj listi u vladi „osumnjičen” bivši ministar finansija Dušan Vujović. I to zato što nije ništa preduzeo da spreči da do takvog epiloga ne dođe. Nezvanično se govorilo o tome da on nije odgovorio na mejl koji je stigao iz Uprave za sprečavanje pranja novca i da nije shvatio ozbiljnost situacije. Vujović o tome nikada nije javno govorio, niti je sa sebe skinuo odgovornost. Treba reći i to da oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma nije isključivo u nadležnosti Ministarstva finansija, već i Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova.

S obzirom na to da je premijerka Ana Brnabić u martu, učestvujući na Kopaonik biznis forumu, istakla da nas je jedna moćna zemlja stavila na tu listu, ono što je nezvanično moglo da se čuje je da su Sjedinjene Američke Države imale imale primedbe na to što Srbija nije ispunila svetske standarde kada je reč o sprečavanju krijumčarenja oružja.

Takođe, jedna od primedaba je i što notari, po istom propisu, nemaju obavezu da primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Naime, oni u praksi nemaju obavezu da prijavljuju sumnjive transakcije, kao što to na primer moraju da učine advokati.

U međuvremenu, Srbija je usvojila izmene i dopune Zakona i uvažila neke od ključnih preporuka iz akcionog plana FATF.  Ključne izmene u odnosu na prethodni zakon o sprečavanju pranja novca jeste uvođenje javnih beležnika i javnog poštanskog operatera JP „Pošta Srbije”, kao obveznika koji mora da prijavljuje sve vrste sumnjivih transakcija. Takođe, novine se odnose i na „politički eksponirana lica”, to jest da i sve radnje domaćih funkcionera mogu biti podvedene pod pranje novca.

Novim aktom proširene su obaveze utvrđivanja stvarnog vlasništva i na trustove i ostala lica stranog prava, propisana je i obaveza utvrđivanja porekla imovine za visokorizične stranke, precizirane obaveze za pružaoce platnih usluga kod prenosa novčanih sredstava.