Braća Kouk se okreću protiv Trampa

Koukovi su vlasnici druge najvrednije privatne korporacije u SAD, koja godišnje zaradi 115 milijardi dolara u energetici, hemijskoj industriji i brojnim drugim poslovima. Toliki su uticaj ostvarili na politiku konzervativaca da se o njima govori i kao o Republikanskoj stranci iz senke. Potrošili su bogatstvo na izbor političara iz ove partije, ali ne i na Trampa, koga nisu podržali ni na stranačkim izborima ni u dvoboju protiv kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton. Iako mu nije davala podsticaj, familija iz Kanzasa dosad nije bila u otvorenom ratu protiv njujorškog milijardera jer nije vodila ni finansirala kampanju protiv njega, kao što je činila protiv Baraka Obame 2012, potrošivši na to 120 miliona dolara. Kad je građevinski magnat ušao u Belu kuću, ukinuo Obamine ekološke regulative i smanjio korporativni porez, uštedevši američkim kompanijama hiljadu i po milijardi dolara, Koukovi nisu imali problem da javno stanu za njega. Tu se završava njihovo zadovoljstvo predsednikom jer se plaše da će njegova politika oličena u sloganu „Amerika na prvom mestu” dovesti do trgovinskog rata i naškoditi njihovim poslovnim interesima, koji zavise i od cene uvezenih sirovina i izvoza na strana tržišta. Braća Kouk traže, kako prenosi list Ju-Es Ej tudej, da vlada odustane od carina na čelik i aluminijum i uvoz iz Kine, kao i da započne pregovore o povratku u Transpacifičko partnerstvo. Zahtevaju i da Tramp prestane da preti da će se povući iz Sporazuma o slobodnoj trgovini u Severnoj Americi i da se umesto toga posveti modernizaciji ovog sporazuma.

Ova porodica je opasna za Trampa jer je mnogo duže povezana sa Republikanskom strankom nego što je on sam. Potpomogla je dolazak na vlast brojnih političara i navikla da se oni bore za zakone koji idu naruku njenom biznisu. Obećala je da će kampanju konzervativnih kongresmena podržati sa 400 miliona dolara pred novembarske izbore za Kapitol hil. Najava kampanje protiv tarifa bio je jasan znak Trampovoj partiji da treba da se okrene protiv sopstvenog predsednika. To neće biti lako jer je šef Bele kuće u međuvremenu u znatnoj meri preoblikovao republikance i njihove birače pa sada polovina njih podržava protekcionizam. Iako je ranije većina konzervativaca, baš kao i većina demokrata, verovala da je slobodna trgovina dobra za Ameriku, skoro 80 odsto njih danas smatra da je šef države bio u pravu što je postavio namete na uvoz sirovina.

I dok je akcija Koukovih napad zdesna, Tramp može da očekuje probleme i sa milijarderima s leve strane političkog spektra kao što je vlasnik lanca kafića „Starbaks” Hauard Šulc (64). On je objavio da se povlači sa čelnog mesta u svojoj kompaniji i nagovestio da bi mogao da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima 2020. O njemu se i ranije govorilo kao o mogućem pretendentu demokrata za šefa Bele kuće jer je javno zastupao liberalne stavove i kritikovao Trampa. Nije želeo da u razgovoru za „Njujork tajms” nedvosmisleno odgovori na pitanje da li se penzionisao da bi ušao u trku za predsednika, ali je dao povod za takva očekivanja kad je istakao da je jedna o mogućnosti o kojoj razmišlja i javna služba.

Šulc je od lokalnih kafića u Sijetlu napravio multinacionalnu kompaniju sa 28.000 lokala i 350.000 zaposlenih u 77 zemalja. Važio je za progresivnog biznismena koji je zaposlene, honorarne radnike i njihove porodice zdravstveno osiguravao i onda kad je to bilo neuobičajeno za ugostiteljstvo i kad ga na to nije primoravao nijedan zakon. I pored toga što je vodio računa o imidžu kompanije, bilo je skandala. Poslednji je izbio u aprilu kad je osoblje „Starbaksa” u Filadelfiji pozvalo policiju zbog dvojice Afroamerikanaca koji su stajali u kafiću a nisu ništa naručili. Posle njihovog hapšenja, kompanija je na nekoliko sati zatvorila sve lokale da bi održala kurs protiv rasnih predrasuda. Iako je veliki kritičar vlade, Šulc ima razloga i da bude zahvalan predsedniku jer posle Trampa više nije neobično što biznismen bez prethodnog političkog iskustva želi da se preseli u Aveniju Pensilvanija.