Ruski gas bi mogao da ubije partnerstvo EU i SAD
Dok Nemačka pitanje izgradnje „Severnog toka 2” smatra ekonomskim pitanjem, pokušavajući da ga oslobodi političkih primesa, Ukrajina upravo na političkom fonu pokušava sebi da obezbedi podršku kako ne bi ostala pusto ostrvo kojim bi ga učinilo potpuno izmeštanje ruskog cevovoda.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko „Severni tok 2” naziva politikantskim projektom koji je usmeren protiv Ukrajine, zbog čega on namerava da u Evropskoj uniji formira grupu za pritisak koja bi radila na zaustavljanju izgradnje novog gasovoda. Iako je Nemačka najviše zainteresovana za dupliranje cevovoda koji bi dopremao gas do njene teritorije, Porošenko je odlučio da pregovora upravo sa Berlinom, tvrdeći da će realizacijom novog cevovoda Ukrajina izgubiti gotovo tri milijarde dolara iz svog budžeta. To znači da bi novac Ukrajini mogao da nadomesti gubljenje dosadašnje bitne uloge u energetskoj bezbednosti.
Ukrajina je već tražila, a Nemačka podržala zahtev da se „Severni tok 2” gradi pod uslovom da se zadrži isporučivanje izvesne količine gasa iz Rusije preko Ukrajine. Rusija je pozitivno odgovorila na taj zahtev, ali samo ukoliko u Ukrajini politička situacija bude stabilna i Moskvi bude garantovano prevazilaženje zastoja u naplati zbog kog je već u sporu sa Kijevom.
Porošenko je pozvao EU da uspostavi međunarodni konzorcijum za upravljanje državnim gasnim sistemom Ukrajine, ali je izneo i uslov za to – da se zaustavi izgradnja „Severnog toka 2”. Zahtev je maksimalistički, ali se čini da je pomalo i zakasneo.
Znajući da su naročito nemački i austrijski interesi za nove količine ruskog gasa veliki, ukrajinski predsednik je odlučio da pokuša da iskoristi uticajne evropske zemlje da barem spreče prekid dotoka ruskog gasa preko Ukrajine. Postojeći ugovor o tranzitu ruskog gasa preko ove zemlje ističe krajem 2019. godine.
Povodom najave ukrajinskog predsednika da će lobirati za obustavljanje gradnje „Severnog toka 2”, Kremlj je odgovorio da bi bilo kakvi potezi usmereni na obustavljanje gradnje predstavljali kršenje regulative o slobodnoj konkurenciji, jer jednako kao i Berlin novi gasovod smatra komercijalnim pitanjem. Prošlog meseca je Vladimir Putin rekao da će Rusija nastaviti da isporučuje gas kroz Ukrajinu jedino u slučaju da ima ekonomski interes. Prilikom susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Sočiju, na njen zahtev da gasovod kroz Ukrajinu i dalje ostane aktivan, Putin je odgovorio da će po izgradnji „Severnog toka 2” tranzit gasa kroz Ukrajinu opstati jedino ukoliko to bude isplativo i održivo za kompanije koje upravljaju tim projektom.
Kako SAD imaju vlastiti interes da spreče dotok ruskog gasa u Evropu, jer pokušavaju da prodaju vlastiti tečni prirodni gas (koji je pri tome skuplji i nije ga moguće isporučiti u dovoljnim količinama), Porošenko je lako našao partnera za svoju grupu za pritisak. Pri tome je naveo da su američki partneri odlučni da sprovedu zajednički plan, ali nije otkrio koje će instrumente uticaja koristiti.
Iako su skandinavske zemlje u političkom sukobu sa Rusijom i računaju na ozbiljnu pomoć NATO-a u zaštiti od navodnog ruskog vojnog prodora na njihove teritorije, dozvolu za izgradnju gasovoda su već dale Finska i Švedska, a očekuje se da će zeleno svetlo dati i Danska.
Međutim, to nisu niti imaju nameru da učine Letonija, Litvanija i Poljska. Zvanična Varšava se nametnula kao lider ove grupe i zahteva da EU ubrza rad na izmenama odredbi o gasnoj direktivi.
Ali ni u Evropskoj komisiji ne postoji jedinstven stav. Osim toga, odluka o gradnji „Severnog toka 2” samo je delić slagalice sve komplikovanijih odnosa EU i SAD. Brisel je sve glasniji u stavu da bi u mnogim važnim oblastima, a energetska bezbednost je jedna od takvih, trebalo da sledi vlastite, evropske, a ne američke interese. Tu je i pitanje sankcija Rusiji, koje postaje veliki teret za Nemačku i Austriju, kao države koje imaju razvijene ekonomske odnose sa Moskvom, a koje diktira Vašington.
Ukrajina je do sada kao poluga američkog uticaja donela Evropi mnogo nevolja, jer je prekidima tranzita ruskog gasa, a potom i ruskom reakcijom smanjenja isporuke zbog neplaćenih računa, ostavljala pola Evrope bez grejanja. Uz rat koji je u njoj vođen i zamrznuti konflikt koji može da bude rešen samo uzimanjem u obzir i drugih kriznih žarišta i različitih političkih i ekonomskih interesa – „Severni tok 2” bi mogao da bude prelomna tačka u redefinisanju odnosa EU i SAD.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
