Novi Trampov udarac Ujedinjenim nacijama
SAD su se povukle iz Saveta UN za ljudska prava, ali ne u znak pokajanja zbog toga što decu ilegalnih imigranata razdvajaju od roditelja i drže ih u žicom ograđenim prostorima koje je, uprkos kreativnosti američkih tvrdih desničara u smišljanju eufemizama, teško nazvati drugačije nego kavezima. Zvaničan razlog za taj potez administracije Donalda Trampa je to što se Savet navodno pretvorio u „septičku jamu političke pristrasnosti”, u kojoj je na meti uvek Izrael, dok se razni kršioci ljudskih prava provlače bez posledica.
Tako je Tramp našao još jedan izgovor za ispad svoje netrpeljivosti prema međunarodnim telima u kojima bar načelno glasovi svih država vrede podjednako i odluke se donose usaglašavanjem umesto diktatom ogoljene političke, ekonomske i vojne snage najvećih članica. Iza Izraela se takva politika Vašingtona zaklanjala i ranije.
Krajem prošle godine su Tramp i američka ambasadorka u UN Niki Hejli zapretili obustavom milijardi dolara pomoći svima koji budu glasali za rezoluciju osuđujuću po odluku Bele kuće da Jerusalim prizna za prestonicu Izraela. Pošto ni to nije pomoglo da rezolucija ne bude usvojena, nedelju dana kasnije SAD su objavile da će davanja za UN srezati za 285 miliona dolara, tobož zbog toga što ta organizacija prekomerno troši novac.
Negativan odnos prema Savetu za ljudska prava, međutim, kao i prema UN uopšte i bilo kakvom obliku multilateralizma, to jest ideji da u međunarodnim poslovima ne mogu raditi šta god da im na pamet padne, imale su sve republikanske administracije u Vašingtonu još od Ronalda Regana.
Prethodno telo UN s istim zadatkom, Komitet za ljudska prava, bio je redovno na meti njihovih kritika. UN je 2006. restrukturirao Komitet u Savet, ali je Džordž Buš Mlađi odbio da Amerika uđe u novo telo, što je opozvao Barak Obama.
Od rezova u izdvajanjima za UN koje je naložio samo Tramp, prvo je lane naloženo povlačenje 32,5 miliona dolara namenjenih Fondu za stanovništvo, navodno zato što pomaže Kini u „prisilnim abortusima i nedobrovoljnoj sterilizaciji”, pre zbog toga što zdravlje žena, naročito u krajevima gde nema ni medicinske zaštite za održavanje trudnoće niti ekonomskih i bezbednosnih uslova za odgajanje dece, čuva i deljenjem prezervativa. Čak je i budžetu za mirovne snage UN oduzeto oko 600 miliona dolara na pritisak Amerike, koja je najavila i manja davanja za program za zaštitu dece Unicef, kao i za borbu protiv klimatskih promena.
Kad se tome dodaju i poništavanje američkih potpisa na Pariski sporazum o klimatskim promenama i na sporazum o nuklearnom programu s Iranom, utoliko je apsurdnije što je Hejlijeva za povlačenje SAD iz Saveta za ljudska prava odgovornost prebacila i na saveznike koji s Amerikancima „dele vrednosti”, ali nisu voljni da „uzdrmaju status kvo”. Drugim rečima, da promene sastav Saveta. Istina, u njemu ima zemalja, poput Demokratske Republike Kongo, koje ne pokazuju previše poštovanja prema ljudskim pravima. Ali, na to nekad glavno oružje američke „meke moći” – globalnu privlačnost one ravnopravnosti koju je njen model vladavine obećavao svim građanima – SAD se sve manje mogu pozivati. Njihove vrednosti su te koje su postale nejasne: Hejlijeva se, na primer, zgražava zbog toga kako Iran ili Venecuela, zahvaljujući zaštitnicima u Savetu i drugim telima UN, ostaju bez ukora, ali se ambasadorka istovremeno ne seti i da prozove Saudijsku Arabiju zbog humanitarne krize u Jemenu u kojoj agresivna vojna intervencija Rijada ima udeo veći nego Teheran sa svojom podrškom tamošnjim pobunjenicima.
Zapravo će i Izrael zbog američkog povlačenja iz Saveta, navodno usmerenog na zaštitu te zemlje, ostati izloženiji napadima. Kako primećuje „Vašington post”, otkako su se SAD priključile Savetu, opao je broj rasprava u kojima je na tapetu isključivo bio Izrael. Sad će se taj broj izvesno povećati, sasvim moguće i više nego što bi objektivno bilo zasluženo zbog incidenata nalik onome u kojem je nedavno izraelska vojska ubila oko 60 demonstranata koji su pokušavali da se probiju iz Gaze. Možda su oni zaista ugrožavali izraelska naselja s druge strane ograde, možda je većina njih i bila povezana s ekstremističkim Hamasom, kako to tvrde izraelske bezbednosne snage, ali vlasti u Tel Avivu nisu uspele ni deo sopstvene javnosti da uvere da se ti protesti nisu mogli makar delimično obuzdati vodenim topovima umesto bojevom municijom.
Ako, dakle, suština američkog poteza ne može biti u zaštiti Izraela, koliko god da ga je premijer Benjamin Netanijahu pozdravio, biće da je Tramp poželeo da distanciranjem od Saveta kazni UN zbog toga što kritikuju njega. Dan pre nego što je objavljena odluka SAD, visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad el Husein nazvao je američku politiku razdvajanja porodica ilegalnih imigranata „zlostavljanjem dece koje je odobrila vlada”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
