Raste zabrinutost od zadržavanja migranata u BiH

Bez obzira na pojačanu kontrolu granica BiH, zabrinutost je izazvalo i to što su pojedini mediji objavili „misterioznu mapu” sa podacima o tome gde se navodno planira stacioniranje desetina hiljada migranata širom BiH, koju nadležni u Sarajevu nazivaju „kalkulacijama”. Posebno jer su pominjani i neki planovi evropskih zemalja koje zagovaraju da se izvan EU naprave centri za migrante gde bi bili zadržavani kao u Turskoj. Ukoliko se to i desi, niko, međutim, zasad nije pominjao da bi zahtev za uspostavu takvih centara mogao da bude upućen i BiH.

Asošijeted pres piše da BiH sve više postaje odredište za migrante, to jest izbeglice koji žele zaobići druge snažnije čuvane granice poput onih između Mađarske, Srbije i Hrvatske. Prema podacima Ministarstva bezbednosti, u BiH je tokom ove godine ušlo 6.513 migranata, od kojih je 5.885 iskazalo nameru za azil, a njih 611 podnelo zvaničan zahtev. Ministar bezbednosti Bih Dragan Mektić juče je pred parlamentom BiH rekao da po procenama u BiH trenutno ima oko 2.500 migranata.

„Nakon tri godine u statusu azilanta, imaju pravo na državljanstvo BiH, koje će automatski dobiti”, rekao je Milorad Dodik, predsednik RS. AP je izvestio da je policija zaustavila stotinjak migranata pri pokušaju prelaska hrvatsko-bosanske granice i nagovorila ih da se okrenu i vrate u improvizovani kamp pored Velike Kladuše gde na stotine borave, očekujući da će se nekako domoći zapadne Evrope. Migranti su, navodi AP, odustali od rute preko Mađarske i prebacili se na onu preko BiH otkad je Mađarska postavila ograde sa žilet-žicom na svoju južnu granicu.

Peter van der Auverert, koordinator za zapadni Balkan Međunarodne organizacije za migracije, poručio je u objavi na „Tviteru” da je pokušaj „iregularnog prelaska granice” grupe migranata „vrlo zabrinjavajući razvoj događaja koji stvara rizik od negativne reakcije koja nije nikome u interesu”. Za AP je izjavio da je priliv migranata već stvorio pritisak na Bosnu, zemlju koja se još oporavlja od rata i da bi bilo kakav incident mogao produbiti napetosti.

Radio-televizija RS podsetila je da je mesecima iz Srpske upozoravano da će migranti promeniti sliku BiH i da vlast u Sarajevu pod hitno treba da reaguje, podsetivši na izjavu predsednika RS da „Srpska ne želi da bude deo istorijske prevare o čijim će posledicama biti razgovarano za deset godina”.

Krajem maja došlo je do naelektrisane situacija kada su autobusi s migrantima zaustavljeni nadomak Mostara, gde su upućeni iz kampa u Sarajevu kako bi bili smešteni u izbegličkom centru. Lokalna policija u prvi mah to nije dozvolila. Potom se ovaj problem izdigao na nivo visoke politike i međusobnog prepucavnja da li je Sarajevo imalo nadležnost da migrante uputi u Salakovac pored Mostara, gde su na kraju i završili. Sve to, komentarisalo se, pokazalo je slabosti BiH kada je reč o prvom ozbiljnijem prilivu migranata otkako je izbila migrantska kriza, pa su sve učestalije konstatacije u javnosti da BiH ne može da se nosi sa ovim problemom.

Čamac sa deset migranata koji su iz Srbije nameravali da pređu reku Drinu u mestu Tabanci, kod Zvornika, prevrnuo se juče ujutru, ali povređenih nije bilo, potvrdila je policija. Mediji su izveštavali o povremenim huškanjima i tučama među migrantima, a migrant iz Maroka preminuo je 15. juna od povreda zadobijenih nožem u masovnoj tuči migranata u Velikoj Kladuši.

Na problem upozorava i „Dojče vele”, koji navodi da je uspostavljena „nova balkanska ruta”, koja iz Azije i Afrike, preko Grčke, Albanije, Crne Gore i Srbije vodi u BiH, državu koja sa EU (Hrvatskom) ima granicu dugu više od 1.000 kilometara.

Krajem 2017. i početkom 2018. počeli su da stižu izveštaji o povećanom prilivu ilegalnih migranata u BiH. Procenjuje se da više od 50.000 ilegalnih migranata želi da „novom rutom” uđe u BiH.