Đukić Dejanović: Trećina studenta bi da ode iz Srbije

Trećina studenata u Srbiji planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo, a među njima više od 90 odsto ima apsolutnu podršku roditelja za tu odluku, a 70 odsto ima rođake i prijatelje u inostranstvu na čiju pomoć računaju.

To pokazuju rezultati danas predstavljenog istraživanja „Migracije studenata” koje je sproveo Kabinet ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku.

Ministarka Slavica Đukić Dejanović rekla je na konferenciji za novinare da je najdrastičniji podatak iz celog istraživanja taj što je četvrtina onih studenata koji bi da odu već rešena u odluci da to i učini, bez obzira na mere koje bi preduzela država u nameri da h zadrži u Srbiji.

„Ona populacija mladih koju pitamo „šta bi trebalo da se dogodi u Srbiji, a da ne odete”, jedna četvrtina koji planiraju da odu kaže da nema nijedne mere koja može da ih zadrži. Oni su već doneli odluku”, rekla je Đukić Dejanović.

Ona je istakla da je cilj istraživanja da se prikupe svi podaci koji će se odnositi na kreiranje konkretnih mera i stimulativnih aktivnosti za zadržavanje mladih u Srbiji.

Kada je reč o planiranoj dužini boravka u inostranstvu, 50 odsto onih studeneta koji bi da odu iz Srbije ne planira da se vrati, 19 odsto bi da se vrati, ali kad obezbede dovoljno novca za pokretanje sopstvenog posla u Srbiji, dok bi se 13,8 odsto vratilo kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija.

U istraživanju je učestvovalo 11.013 studenata državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Sbijii, među kojima su 56 odsto studentkinje.

Đukić Dejanović kaže da među onima koji planiraju da nakon završetka školovanja potraže bolje uslove života u u inostranstvu prednjače studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, čak njih 36,5 odsto i studenti iz oblasti medicinskih nauka, više od 30 odsto, dok je manji udeo studenata iz oblasti društvenih nauka.

Među državama u koje bi studenti naradije odlazili, kaže ministarka, prednjači Nemačka , a svaki četvrti student, onosno njih 24 odsto koji bi da odu iz Srbije planira baš da ode u tu državu.

Zatim slede SAD (11 odsto), Švajcarska (10,7 odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto).

„Nemačka se nalazi na prvom mestu najpoželjnih država za studente svih područja studiranja, osim za IT studente koji bi najradije da odu u SAD i da tamo započnu posao i život”, kaže Đukić Dejanović.

Ministarka kaže da je 28,5 prosek godina mladih koji odlaze iz Srbije, a da svaki četvrti koji napusti Srbiju ima visok stepen obrazovanja.

„Ne možemo se samo žaliti što je takav podatak, nego moramo imati proaktivan stav, šta kad je to već tako i videti šta može da se uradi. Moramo intenzivirati saradnju sa visokostručnom intelektualnom dijasporom i to je jedan od zadataka”, kaže Đukić Dejanović.

Glavni razlozi za odlazak u inostranstvo koje studenti navode su nemogućnost nalaženja posla u struci (27 odsto), slabo plaćen posao u struci (21 odsto) i nizak životni standard (20 odsto), dok su za njih glavne prednosti života u inostranstvu lakše nalaženje posla u struci i bolje plaćen posao, visok životni standard i bolja mogućnost profesionalnog napredovanja.

Više od polovine onih studenata koji bi da odu u inostranstvo kaže da ne bi napustilo Srbiju ako bi im bilo obezbeđeno da dobiju novac za pokretanje sopstvenog posla (15 odsto), ako bi dobili stimulativne kredite bilo koje vrste (4,3 odsto), ako bi dobili mogućnost za povoljne stambene kredite (2,3 odsto), i ako bi dobili podsticaje za bolji naučni rad (1,4 odsto).

Đukić Dejanović kaže da četvrtina studenata koji bi da odu iz Srbije, odnosno njih 25,6 odsto nije odabrala nijedan od ovih odgovora što, kaže, znači da su definitivno odlučili da odu.

Upozorila je i na problem unutrašnjih migracija studenata koje su, kaže, prvi korak ka spoljnim migracijama, budući da se na odlazak u inostranstvo odlučuju uglavnom oni koji su sa juga i istoka Srbije došli da studiraju u Beograd ili neki drugi veći grad u Srbiji.

Naime, među 58,5 studenata koji planiraju da nakon završetak školovanja promene prebivalište, njih 26,1 odsto namerava da se preseli u neko drugo mesto u Srbiji.

Ministarka kaže da je potrebno uskladiti upisnu politiku na fakultetima sa potrebama tržišta rada, a navodi i da je tokom istraživanja, sprovedenog u janurau i februaru ove godine, dobijeno više od 900 ilustrativnih komentara studenata za koje kaže da će nadležnima biti od koristi za budući rad.

Izabrana rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović rekla je da su rezultati istraživanja vrlo zabrinjavajući, a da bi bili još dramatičniji da se istraživanje radilo sa svršenim studentima.

„Verujem da je ovo situacija koja traži koordinisanu akciju”, rekla je Popović.

Ocenila je da se kroz jačanje proizvodnje mogu zadržati ljudi u Srbiji, uz podršku IT sektoru, te navela da Univerzitet podržava korekcije upisnih kvota vezano za ona zanimanja koja bi ojačala taj pravac razoja Srbije.

Naglasila je da se za svakog od oko 270.000 studenata u Srbiji treba boriti pođednako, nezavisno od toga da li nameravaju da odu u inostrastvo ili da ostanu u Srbiji, te da veruje da će nova strategija obrazovanja do 2030. uticati na smanjenje odlaska studenata u inostranstvo.

„Ne samo inostranstvo, nego i unutrašnje migracije destabilizuju naš prostor, kretanje ka urbanim, a praznjenje ruralnih sredina je nešto što je takođe zabrinjavajuće”, kaže Popović i dodaje da Univerzitet stoji na raspolaganju za sve zajedničke akcije koje bi dorpinele da ovaj problem rešavamo i sprecimo odlazak mladih u inostranstvo.

Pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Saša Stojanović kaže da to ministarstvo ima bitnu ulogu obezbeđivanje jednog od važnih preduslova za ostanak generacija u Srbiji.

Tako kaže da Ministarstvo radi na usklađivanju programa koji se nude učenicima i studenta, već je uvedno programiranje u okviru informatike za peti razred osnovne škole, kao i nova odeljenja u gimanazije usmerena na IT, a učenici mogu da stiču praktična znanja kroz program dualnog obrazovanja.

„Radimo na poboljšanju programa na fakuletetu i na većim upisnim kvotama za one profesije tražene na tržištu, a obezbeđujemo i razne programe stipendiranja”, kaže Stojanović. (Tanjug)