EU uvodi „porez na linkove”

Kao primer mogućeg ograničavanja slobode izražavanja navodi se zabrana šaljivih fotomontaža, takozvanih mimova, kojima korisnici interneta često izražavaju svoje stavove. Pošto koriste uglavnom slike zaštićene autorskim pravima, filteri će ih automatski blokirati.

Početkom juna u otvorenom pismu 79 najvećih imena interneta, uključujući tvorca globalne mreže Tima Bernersa Lija i osnivača „Vikipedije” Džimija Velsa, naglasili su da je član 13 o filterima korak bez presedana u pravcu transformacije interneta iz otvorene platforme za inovacije i deljenje sadržaja u alat za automatski nadzor i kontrolu korisnika. Tvrdi se takođe da će troškovi primene najteže pasti evropskim tehnološkim firmama, jer one najveće, koje su isključivo američke, mogu lakše da ih podnesu.

Stručnjaci su zabrinuti i zbog poreza na linkove jer će, kako tvrde, drastično smanjiti deljenje novinskih članaka između korisnika. Čak i za isečak vesti potrebno je pribaviti licencu, uključujući kratke i činjenične naslove kao na primer „Angela Merkel se sastala Terezom Mej”, prokomentarisala je nemačka poslanica Piratske partije Julija Reda (u EP deo Zelene koalicije), jedan od oštrijih protivnika zakona.

„Ovo je tužan dan za internet, ali borba nije završena”, rekla je Reda posle glasanja komitetu.

Tehnološke kompanije upozorile su da bi zakon mogao da podeli jedinstveno tržište EU, jer će nacionalne vlade odlučivati kako će se porez na linkove primenjivati u pojedinačnim zemljama.

Početkom godine grupa od 169 evropskih stručnjaka specijalizovanih za intelektualnu svojinu apelovala je na evroparlamentarce da odbace ove planove. Naveli su da bi usvajanjem „verovatno otežali slobodan protok informacija, koji je suštinski važan za  demokratiju”.

Specijalni izvestilac UN za slobodu izražavanja Dejvid Kej izrazio je zabrinutost zbog „cenzure pre objave” jer automatski filteri možda neće moći precizno da prepoznaju satiru, kritiku i parodiju.

Prvi put predstavljen 2016, zakon ima cilj da prilagodi evropsko zakonodavstvo u oblasti autorskih prava eri „Fejsbuka” i „Gugla” kako bi autori, umetnici i novinari bili korektno plaćeni za svoj rad.

Predložena direktiva deo je šire akcije protiv tehnoloških džinova koji su postali sastavni deo života ljudi, a njihovo poslovanje nije adekvatno regulisano. Internet aktivisti su ovog puta bili s njima na istoj strani, što nije čest slučaj, dok su na suprotnoj izdavači, autori i umetnici. Ovi drugi smatraju da su potrebna nova pravila da bi za svoj rad dobili adekvatnu nadoknadu jer internet platforme indirektno profitiraju od prikazivanja sadržaja vlasnika autorskih prava.

Trenutna pravila EU štite platforme od zakonske odgovornosti za ono što se pojavljuje na njihovim lokacijama, a nedozvoljen sadržaj moraju da brišu tek po prijavi korisnika. Problem kršenja autorskih prava na „Guglovom” servisu „Jutjub” je uglavnom rešen jer postoji tehnologija koja prepoznaje zaštićeni sadržaj. Vlasnici autorskih prava potom mogu zahtevati ili da se video ukloni ili da dele zaradu od oglasa sa korisnikom koji je okačio sadržaj. Prema novim pravilima, „Gugl” i „Fejsbuk” će možda biti obavezni da spreče da se određeni radovi autora uopšte pojavljuju na njihovim veb lokacijama ukoliko vlasnici prava to zahtevaju.

Protivnici ovog nacrta zakona zarekli su se da nastavljaju borbu sve dok on ne dođe pred poslanike EP, koji će dati konačnu reč, verovatno tek početkom sledeće godine. Pre toga zakon moraju da odobre predstavnici 28 članica EU. „Gardijan” piše da su male šanse za značajnije izmene nacrta sada kada je već prošao u parlamentarnom komitetu.

Kako izveštavaju tehnološki portali, poslanici EP svakodnevno dobijaju veliki broj poziva, imejlova i poruka od protivnika zakona, što bi do glasanja moglo značajno da utiče na njihove stavove, posebno ako se zna da ih sledećeg maja očekuju izbori.