Verujem u uspeh referenduma

Prespanskim kompromisom dobijeno je ime Republika Severna Makedonija. Šta ste grčka strana i vi ovim dokumentom dobili, a šta izgubili: na političkom, ekonomskom, bezbednosnom i kulturnom polju?

Ako dobijemo potvrdu, erga omnes našem makedonskom identitetu i jeziku, ako geografska odrednica „Severna” koju smo dodali našem imenu Makedonija otvara puteve ka Evropskoj uniji i NATO-u, ako ugovor našu državu stavlja na dostojanstveni nivo u svetu, ako je naša država identitetski potpuno zaštićena, za vek i vekova, ako ovaj dogovor znači za Grčku spokoj i potvrdu da nemamo nikakvih teritorijalnih ili drugih pretenzija ka geografskom rejonu Makedonija, koji je na grčkoj strani, onda jedino što možemo da kažemo jeste da su obe strane izgubile sujetu koju su pokazivale dok nova politička rukovodstva obe države nisu sela za sto. Takođe, mi smo se oslobodili kamena koji je našu državu 25 godina vukao nadole. Makedonija i Grčka dobile su prva politička rukovodstva koja su spremna da donose dostojanstvene i hrabre odluke za dobrobit svojih građana, a sad su jedna u drugoj dobile i dobrog prijatelja i suseda, dok su svetu dale nadu da, ako ima dobrih namera i ako se hoće, rešenje za svako pitanje postoji. Dogovorima naše države s Bugarskom i Grčkom, Makedonija je dobila sadašnjost i osigurala budućnost, a obezbedila je i zavet svojih predaka. Makedonci imaju svoju poštovanu i međunarodno priznatu državu.

Ako hoćete još konkretnije, ime naše države Republika Severna Makedonija biće prevedeno na sve jezike. U ugovoru se razgraničava da termini Makedonija i makedonski u Grčkoj označavaju helenski deo istorije, a u našem kontekstu oslikavaju našu teritoriju, jezik, narod sa svojom istorijom, kulturu i nasleđe, različito od grčkog konteksta. Prema ovome, mi imamo pravo da se opredeljujemo kao Makedonci bez ikakvog ograničenja. U UN, u Njujorku, jezik ostaje makedonski jezik, bez fusnota, bez dodatnog objašnjavanja, što znači očuvan jezik i očuvan identitet. U samom ugovoru postoji član kojim se notira naučni fakt da je makedonski jezik deo južnoslovenske grupe jezika. Kao što je dogovoreno, državljanstvo će biti „makedonsko”, a nacionalnost „građanin Republike Severne Makedonije”, takođe prevedeni na sve jezike. Državne institucije pratiće princip dogovora i novo utvrđeno ime. Sve druge organizacije, udruženja, kompanije, aktivnosti i atributi mogu da koriste pridev makedonski kako u našoj zemlji, tako i svuda u svetu. Evo na primer: makedonska kultura. Dogovor će biti primenjen etapno, a stupiće na snagu kada ga obe strane prihvate saglasno unutrašnjim procedurama. Ostaju himna, grb, zastava države, koji nisu bili deo pregovaračkog procesa. Spomenici iz „Skoplja 2014”, koji oslikavaju helensku kulturu, kao i istorijsko i civilizacijsko nasleđe, dobiće taj epitet. Na primer: „Vojin na konju” preimenovaćemo u „Aleksandar Makedonski”, kao što dolikuje, i daćemo objašnjenje da je to deo helenskog antičkog perioda i svetsko kulturno nasledstvo. Neće biti rušenja tog spomenika ili spomenika Filipu Drugom. Ostaće simboli prijateljstva dve zemlje. Kodovi isto tako ostaju MK i MKD, s izuzecima registarskih tablica vozila koja nisu deo međunarodne kodifikacije: ona će pratiti dogovor s Grcima.

Kakav rasplet situacije očekujete kada je reč o makedonskoj strani, gde vam puno toga zavisi od predsednika Ivanova i opozicije? Da li ćete zatražiti njegovo povlačenje i zašto?

Nemojte imati dilemu, ništa ne zavisi ni od Ivanova, niti od bilo koga od nas političara. Od građana zavisi. Građani će se na referendumu izjasniti o istorijskom dogovoru s kojim država ide napred. To što je do mene i što je do vlade – mi smo uradili. Potrudićemo se da potpuno i temeljno približimo građanima dobrobit dogovora s Grčkom i da raščistimo sve predrasude kojima neodgovorni političari, vodeći se ličnim interesima, zamajavaju javnost. Kao što znate, ja sam nepopravljivi optimista i verujem da će referendum uspeti, a to će značiti uspeh za svakog građanina Makedonije. Dalje, mi smo kao vlada jasno obrazložili svoj stav pred referendum. Da li će imati argumenata i hrabrosti da to naprave i drugi politički subjekti – videćemo. Ali reč građana moraće da poštuju svi, i predsednik Ivanov, i opozicija, i mi kao vlada. I da, pošto smo dobili poverenje građana, mi ćemo ispuniti svoju političku dužnost kao vlast, a to je da se sprovede volja naroda. Ako to podrazumeva da mi kao parlamentarna većina moramo da pokrenemo opozivanje predsednika Ivanova, i to ćemo da napravimo – kroz ustavne i zakonske procedure.

Opozicija podržava Ivanova. Građani svakodnevno protestuju ispred Sobranja, razmenjujući kamenice i suzavac s policijom, jer se ne slažu s promenom imena.

Ja znam da većina građana, još pre nego što je objavljen dogovor, podržava da se nađe rešenje za makedonsko-grčki spor. Sada, otkako je dogovor postignut, uveren sam da ta većina preovladava. Moj utisak je da građani shvataju da su duži period bili manipulisani, da su siromašili i da je država tonula u izolaciju. Grupa građana ispred Skupštine nije velika. Građani imaju apsolutno pravo na mirni protest. Potrudićemo se da i njih probudimo do referenduma na jesen. Žalim što opozicija zloupotrebljava narod i što partija VMRO-DPMNE do sada nije uspela da se uzdigne i pokaže državotvorni kapacitet. Ali verujem da postoje ljudi u opoziciji, u VMRO-DPMNE, koji znaju da postignuti dogovor s Grčkom samo daje šansu za razvoj države, a ništa ne oduzima, i da će se postaviti kako treba u odgovarajućem trenutku, a to je trenutak glasanja i za referendum, i u parlamentu.

Zašto se predsednik Ivanov i vi ne slažete?

O predsedniku Ivanovu šta da kažem, čak je i neprijatno da se u regionalnim medijima priča o njegovim postupcima, koje je, nažalost, video ceo svet, što ne ide u prilog našim građanima. U vreme kada ceo svet čestita, on hoće građanima da natovari teški kamen iz prošlosti. Hoću da verujem da nisu u pozadini neki drugi razlozi zbog kojih bi hteo da koči evroatlantske integracije Makedonije i da će sve da nas demantuje i podrži u procesima koji vode ka članstvu Makedonije u EU i NATO-u.

Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov pozdravio je sporazum. Kako vi ocenjujete stav Rusa, iako su vas upozoravali da ulaskom u NATO ugrožavate bezbednost regiona?

Ruska Federacija je veliki prijatelj Republike Makedonije. Ekonomska i kulturna saradnja u oblastima poljoprivrede na visokom su nivou. Očekujemo da se dalje razvija. Evroatlantska budućnost Makedonije neće narušiti tu saradnju. Naprotiv, Rusija će u Makedoniji dobiti stabilnijeg partnera na poljima gde se interesi građana obe zemlje dodiruju.

Kako ocenjujete bilateralne odnose sa susedima i šta je ovim sporazumom dobio region?

Verujem da će dogovor Makedonije i Grčke i dogovor Makedonije i Bugarske biti jaka motivacija za zatvaranje i drugih bilateralnih pitanja u regionu. Stabilan Balkan znači stabilnu Evropu i stabilan svet. To je već jasno i međunarodnoj zajednici i ja čvrsto verujem da će zemlje članice EU naći snagu da podrže Makedoniju da za nekoliko dana dobije datum za početak pregovora, a zatim da dobije i poziv da postane sledeća, trideseta zemlja članica NATO-a.

Kako ocenjujete bilateralne odnose sa Srbijom?

Makedonija i Srbija su susedi, ali su pre svega prijatelji, koji dele vekovnu istoriju, tradiciju, kulturu i prošlost, a danas ih povezuje i zajednička evropska budućnost. Ne postoji oblast u kojoj ne možemo unaprediti ili početi saradnju. Građani obe države snažno su emotivno povezani, vole se i poštuju, a mi kao političko rukovodstvo takođe imamo obavezu, a vidim i želju kod obe strane, da im omogućimo ekonomski razvoj i evropske perspektive. Verujte, i s Republikom Srbijom, u interesu građana i države, to ćemo postići.

Pružili ste ruku poverenja ministru Nikoli Dimitrovu, sinu osnivača VMRO, koji se takođe suprotstavio Gruevskom. Kako ćete pružiti ruku opoziciji VMRO-DPMNE, pošto bez nje ne možete da menjate Ustav, a izvesno je da ne prihvata novo ime?

Dimitrov je odlično završio svoj deo posla. Ja sam pružio ruku poverenja ministru Nikoli Dimitrovu, ali on je pružio ruku celoj Makedoniji zajedno sa mnom. Njegovi razgovori s grčkim kolegom Kocijasom bili su i te kako dobra baza za ono što smo zaokruživali premijer Cipras i ja.

Što se tiče VMRO-DPMNE, može opet neko reći da se preambiciozno nadam podršci opozicije u Skupštini, ali verujem da postoje poslanici u ovoj partiji koji su svesni istorijskog momenta za Makedoniju koji će, nadam se, prevazići sami i podržati ustavne amandmane, čime ćemo zaokružiti realizaciju sporazuma u 2018. godini i do kraja 2019. godine, te biti zemlja lider koja predvodi region prema EU i NATO-u.

Po anketama, narod Makedonije od susednih zemalja najviše veruje Srbiji. Šta biste poručili komšijama koje su se uvek zalagale za dobre odnose i očuvanje Makedonije? Među onima koji su posle Velikog rata na Versajskoj konferenciji s američkim predsednikom Vilsonom sačuvali Makedoniju od podele bio je i srpski naučnik i diplomata Mihajlo Idvorski Pupin, čiji dar crkveno zvono i dan-danas zvoni na Ohridu u Crkvi Perilepta?

Zvoni zvono u Ohridu zvukom koji obeležava novo vreme, dajući nove mogućnosti novim mostovima. Građani Republike Srbije, gradimo nove mostove, čuvajmo izgrađene, kroz njih će naša saradnja ići brže i lakše, a s njima ćemo postaviti nove temelje koji iz naše zajedničke prošlosti omogućavaju da se krećemo prema zajedničkoj, svetloj i perspektivnoj budućnosti.

Lično prijateljstvo sa Ciprasom

Kakvi su pregovarači Grci, a kakav je medijator Nimic?

Pregovori su se odvijali u duhu prijateljstva. Od početka smo postavili odnose na osnovama iskrenosti i poverenja, a pre svega na osnovama brige o očuvanju dostojanstva obe strane, a kada tako započnete stvari, onda je lakše. Spremni su nastupali u pregovorima, i mi isto. Bili su kreativni, bili smo i mi. Najkreativniji je bio mudri i iskusni posrednik Metju Nimic, koji je 30 godina posvećen rešavanju makedonsko-grčkog spora. Ovom prilikom još jednom mu zahvaljujem zbog strpljenja i uloženih napora, koji su urodili plodom. Da, bilo je teških trenutaka, slušajući s grčke strane da se „dobar mornar vidi na nemirnom moru”. Mislim da smo se moj kolega Cipras i ja i naši saradnici pokazali kao dobri mornari. Ono što ću pamtiti jeste da smo zajedno bili posvećeni izgledima za moguću saradnju. Zato se i deo naziva sporazuma odnosi na „strateško partnerstvo”. Naravno, pričali smo i o svojim porodicama, pa je došao i trenutak da se upoznamo i sada su odnosi između premijera Ciprasa i mene prerasli u lično prijateljstvo. U Ciprasu sam dobio prijatelja, a u Grčkoj je Makedonija dobila prijatelja. Znajte da je mnogo vredno ovo što smo postigli.