EU nema plan za sabirne centre migranata u Srbiji

Današnji samit lidera EU o reformama migrantske politike Unije u Briselu unapred je ocenjen kao ključan za dalju sudbinu evropskog projekta zbog oštrog raskoraka među članicama oko daljeg rešavanja priliva izbeglica, ekonomskih migranata i tražilaca azila. Osnivanje sabirnih centara za migrante „ negde izvan EU”, možda u severnoj Africi i na Balkanu- jedan je spominjanih rešenja migrantske krize u EU. Dimitris Avramopulos, evropski komesar za izbeglice je povodom ovih nedoumica prihvatio intervju za naš list.

Predlog o izgradnji sabirnih centara u trećim zemljama gde bi bili poslati migranti tražioci-azila koji su već ušli u EU, „energično je odbačena” na neformalnom sastanku lidera EU okupljenih u nedelju 24. juna u Briselu- saopštila je Evropska komisija. Da li je ranija debata o centrima za prihvat migranata u severnoj Africi i na Balkanu obustavljena, i neće se naći na dnevnom redu današnjeg samita?

Na neformalnom radnom sastanku u nedelju, EU lideri diskutovali su o opcijama kako da se bolje pozabave spašavanjem migranata  na moru, i da koordiniraju iskrcavanje. Ekstrateritorijalna primena EU zakona nije moguća, niti je poželjna. Takve opcije nisu ni pravno, ni praktično izvodive, niti su u skladu sa EU vrednostima.Ono što verujemo da treba nadalje razmotriti jeste kako da bolje kordiniramo opcije za iskrcavanje u zemljama EU, kao i u ne-EU državama- ovo drugo u tesnoj saradnji sa UNHCR i Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM). O tome će dalje biti reči na Evropskom Savetu. Kao što znate, prošlog utorka sam održao sastanke sa ministrima unutrašnjih poslova država Zapadnog Balkana, razgovarali smo o svim potencijalnim putevima za bolju saradnju u rešavanju neregularnih migracija i sekundarnih kretanja u regionu, a ova ideja nije bila razmatrana.

Kako bi sve EU sada mogla ojačati kontrolu svojih spoljnih granica? Vodi li to obnovi ideje o „ tvrđavi Evropi”?

Naše spoljne granice već su sigurnije zahvaljujući Evropskoj agenciji za zaštitu granica (Fronteks) sa više od 1300 evropskih graničnih stražara na terenu i stalnim rezervnim snagama od oko 1500 čuvara. U budućnosti, Fronteks bi trebalo da bude ojačan sredstvima i ovlašćenjima za zaštitu spoljnih granica i povećanom sposobnošću za podršku povratku. Dozvolite mi da budem jasan: Evropa nikada neće zatvoriti svoje granice onima koji beže od ratova ili progona  kao i onima kojima je potrebna zaštita. Ne postoji i nikada neće biti “ tvrđava Evropa”.

Pojedine članice EU govore o mogućem zatvaranju svojih granica  ako dođe do nasilnog „ sekundarnog kretanja” migranata koji su već na tlu Unije. Da li bi to moglo dovesti do ukidanja „ Šengena”?

Dozvolite mi da ponovim da jednostrane mere nisu odgovor, one ne mogu biti efikasne onoliko koliko mogu biti evropske mere. „ Šengen” je jedno od najvećih dostignuća svih vremena za građane Evrope i ne može biti doveden u pitanje nacionalnim akcijama. Granične kontrole na unutrašnjim granicama jesu i treba da ostanu izuzetak, krajnja mera koju države članice mogu usvojiti u slučaju upornih ozbiljnih pretnji javnoj politici ili unutrašnjoj bezbednosti.

Zajedno sa državama članicama upravo razvijamo rešenja kojima bi ostvarili zajednički cilj da tekuće privremene kontrole na unutrašnjim granicama budu ukinute što je pre moguće. Zona Šengena se mora u potpunosti vratiti svom normalnom funkcionisanju, tako da se građani mogu slobodno kretati.

Preciznije, predložili smo reformu Zajedničkog evropskog sistema azila koji je osmišljen da obezshrabri sekundarno kretanje i zloupotrebu pravila. Sada je vreme da evropski lideri preuzmu odgovornost ,da zaokruže taj sistem i usvoje ga.

NATO može lako da zaustavi brodove sa migrantima još na obalama Afrike. Zbog čega EU pušta izbeglice da uđu na njenu teritoriju, ukoliko ne planira da ih primi

Evropska vrata uvek će biti otvorena onim očajnim ljudima kojima je potrebna zaštita. Naši napori ne idu u pravcu da zaustavimo migrante ili izbeglice, već da smanjimo ilegalni priliv. Od velike krize 2015. veoma smo unapredili i primenili mere koje nam omogućavaju da  efikasno rešavamo osnovne uzroke, sprečimo da se ljudi otiskuju na opasna putovanja, borimo protiv krijumčara, ali takođe i da nastavimo da spašavamo ljude, da pomažemo smeštaj, nudimo pravne savete gde je moguće. Hoće li članice Višegradske grupe biti sankcionisane zbog odbijanja da učestvuju u prihvatu migranata?

Potreban nam je sveobuhvatni pristup kao i pravila kako bismo obezbedili da nijedna država članica ne ostane sama da se bori sa izazovima migracija. Takvo rešenje može biti samo evropsko, ne jednostrano. Naša Unija izgrađena je na principima solidarnosti i zajedničke odgovornosti.. Države članice ne bi trebalo da probiraju da li žele da ih slede ili ne. Evropski savet ove sedmice biće prilika za sve lidere da diskutuju o načinima na koje žele da zajedno idu napred, uzimajući u obzir naše evropske vrednosti i poštovanje ljudskog dostojanstva..

Kakve su prognoze:  koliko migranata se predviđa u novom talasu ?

Bilo bi teško prognozirati broj migranata koji namerava da u budućnosti dođe u Evropu. Broj migranata koji stižu značajno je opao u zadnje dve godine. Zahvaljujući našim zajedničkim naporima i saradnji sa ključnim partnerima poput Turske, Zapadnog Balkana i država Severne Afrike, situacija je pod kontrolom i priliv je kojim se može upravljati. Naravno, treba da ostanemo na oprezu. Neophodna su i strukturna rešenja za budućnost. Treba da razmotrimo sve što mere koje su nam na raspolaganju da bismo se bolje bavili migracijama. Stoga smo i preldožili da se snage Frontek—sa uvećaju za 10.000 graničara do 2020. Nadalje treba tesno da sarađujemo sa ključnim partnerima u redovima međunarodnih organizacija, trećim zemljama i našim najbližim susedima, da bismo pokazali da smo u stanju da izvedemo solidne i koordinirane akcije ne samo danas, već i dugoročno.

Koja ideja će prevagnuti:  da prihvatni centri budu u Africi, ili na evropskom tlu, ali van granica EU?

O takvim inicijativama nismo diskutovali ni sa afričkim državama niti sa zemljama Zapadnog Balkana. Naš cilj  nije ni da razvijamo australijski model, niti da prebacimo našu odgovornost na treće zemlje. Ono što mi želimo jeste da se angažujemo sa našim partnerima na Mediteranu kako bismo obezbedili da očajni ljudi dobiju zaštitu koja im je neophodna i da budu tretirani sa odstojanstvom. Naša saradnja sa ključnim partnerima iz trećih zemalja donosi rezultate.. Zato i želimo da istražimo kako da nadalje unapredimo saradnju, uključujući i bolju koordinaciju istrcavanja, potrage i spašavanja na moru.

Da li postoji plan da prihvatni centri budu na teritoriji Srbije?

Ne, nikako. Dozvolite mi da kažem da je region zapadnog Balkana jedan od najjačih partnera EU u rešavanju pitanje neregularne migracije. Naša saradnja do sada, politički ali i operativno, dala je rezultate na svim nivoima. Srbija je igrala i nastavlja da igra veoma važnu ulogu u ovom nastojanju.
Zapravo, od 2007. godine, regionu Zapadnog Balkana dodeljena je podrška u vezi sa migracijama od 208,5 miliona evra. Cilj je uglavnom pružanje podrške podizanju standarda granične kontrole; povećanje standarda u objektima za prihvat azilanata; usklađivanje standarda o procedurama azila sa standardima EU i zaštitu i pomoć migrantima i izbeglicama u regionu.

Pored toga, kada je kriza dostigla vrhunac u 2015. godini, EU je obezbedila 107,4 miliona evra za pomoć partnerima Zapadnog Balkana u suočavanju sa migracionim pritiskom u vezi sa izbegličkom krizom na istočnom Mediteranu. Srbija je značajan korisnik obe finansijske, ali i političke i operativne podrške.

Ja sam u redovnom kontaktu sa zamenikom premijera i ministra unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, sa kojim sam se video prošle nedelje i kome sam se zahvalio na neumornim naporima da se zajedno bavim izazovima migracije. Ministarski sastanak EU-zapadnog Balkana u Tirani u oktobru biće važna prilika da se u bliskoj budućnosti gradi na našem zajedničkom napretku.