Nišlije razvijaju veštačku inteligenciju

Time je znatno redukovan problem ručnog kontrolisanja ogromnog broja oglasa, kojim se osigurava da oglasi budu smešteni u tačne kategorije i grupe. Direktor i vlasnik „Nirija” dr Marko Smiljanić je jedno vreme radio kao asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu, a zatim je otišao u Holandiju, gde je doktorirao. Mogao je da ostane tamo i da gradi svetsku karijeru, ali je odlučio da se vrati u rodni grad i posveti se razvoju četvrte industrijske revolucije. Njegova kompanija, koja ima dvadesetak zaposlenih, napravila je jednu od prvih praktičnih aplikacija veštačke inteligencije na domaćem tržištu.

Šta podrazumeva veštačka inteligencija? To je svaki računarski sistem koji simulira ljudski rezon, tzv. kognitivne sposobnosti čoveka. Danas neretko te sposobnosti čoveka mašina i prevazilazi. Smiljanić i njegovi saradnici su prvo krenuli s inteligentnom obradom teksta jer računar može da analizira tekst i da o tekstu ili njegovim delovima donosi „pametne” zaključke – da razume njihovo značenje i da na osnovu toga inicira akcije.

Za partnera u Holandiji napravili su softverski modul zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji čita oglase za posao i rezimee i u tim tekstovima razume šta poslodavac traži, a šta kandidat nudi.

– Proizvodnja softvera je složen proces u kojem učestvuje nekoliko vrsta IT stručnjaka. Mi smo se specijalizovali za „misleće module”, ali imamo ekspertizu i za izradu kompletnih rešenja. Plasman veštačke inteligencije u industriju je glavni pokretač takozvane četvrte industrijske revolucije čije ćemo efekte sve više viđati. Kada su kreativni poslovi u pitanju, čovek je još uvek sposobniji od računara. Ali sve rutinske poslove, bilo da je u pitanju analiza bilo sinteza, računar može da uradi mnogo bolje i brže od čoveka – objašnjava ovaj softverski stručnjak.

On tvrdi da veštačka inteligencija ulazi na velika vrata i da je opasno ako društvo ne prepozna promene koja ona donosi. Promene će biti dobre samo ako ih na vreme prepoznamo i blagovremeno uvedemo. Društvo ne sme da zažmuri nad činjenicom da će mnogo zadataka koje sada rade ljudi biti prepušteno mašinama. Čovek ostaje nezamenjiv, ali će morati da se prilagodi saradnji sa „pametnom” mašinom.

– Ovih dana, „Gugl” se pohvalio algoritmom koji razgovara s operaterom na drugoj strani i zakazuje mesto u restoranu, kod frizera i slično. Kad slušate taj razgovor, ne možete da znate ko je čovek, a ko je mašina. To je budućnost koja nas očekuje. Čovek će rešiti da mu treba nova frizura, a računar će mu zakazati termin kod frizera. To su nezaustavljivi trendovi. Kompanije koje ne budu na vreme prepoznale i upotrebile vrednost veštačke inteligencije rizikuju da uskoro izgube konkurentsku trku – uveren je Smiljanić.

On dodaje da napredak preduzeća u ovoj atraktivnoj oblasti podrazumeva stalno ulaganje u mlade ljude. Dr Marko Smiljanić neguje saradnju sa niškim fakultetima, odakle i dolaze ljudi koji žele da se bave ovom oblašću.